Богословље

логета Dr. Franz-a Hetti ng e г -a, б. проф. на Универзитету у Вирцбургу: Lehrbuch der Fundamentaltheologie oder Apologetik, I. издање 1879, 11. изд. 1888. и 111. изд., које je S. Weber издао и у неколико прерадпо, 1913. год. Писад нпје имао у руци ово последње издање Хетпнгерове Апологетике, већ старије, вероватно 11. издање, пошто у прегледу аполог, литературе (стр. 14) ово издање помиње. Има преко 40 година, како су се ова два дела појавила; а за то време јавпло се много што шта новога ; јавили су се многи нови резултати, нове и јаче чињенпце, нови напади, нове аргументаиије и т. д. С. Вебер, припремајући 111. издање Хетпнгерове Апологетике, я поред тога што ову Апологетику сматра пзванредно јаким делом, каже, да je »немогуће било 11. пздање напросто прештампатп«, него je морао, с обзпроы на нове чшьенпце и нове захтеве, по негде изостављати или препначаватп или додавати. Тако je исто и сам Хетингер радио са својпм првпм издањем. При руци ми je ово последње (III.) издање Хетпнгерове Апологетике. с чпјпм се извесним деловима подударају извесни делови Апологетике г. Паренте. Свакако да je још већа подударност са старпјим (II.) издањем. Напомињем, да од прилике једна мања трећина Апологетике г. Паренте није израђена по овим двема Апологетикама ; свакако опет из неке треће Апологетике, али које? до овога момента нйсам могаоутврдити. Писац je не само испреметао план и распоред ових страних Апологетика, него je пзмеђу узетог и врло често дословно преведеног материјала уметао своје мислп и осакатио ове две добре Апологетике. Његов je метод у преписивању свуда нети. Он обично својим речима направп увод, затпм зграби из средине одељка или чланка Апологетике Рождественског или Хетпнгера, па пређе на почетак, па на крај, па опет тако унакрст. Он често пута не почшье ни из почетна какве алпнеје, пего опет из средине ; често пута не почшье ни из средине од тачке, него од тачке и запете, запете, па некп пут и из средине једне уже реченице. На више места, узпмајућп текст било прве или друге Апологетике, дели га на двоје, па једну половину ставља као свој текст а другу половину ставља испод свог текста као какву допуиу и објашњеље ; или пак текст са подтекстом ставља било све под свој пли све у свој текст (упор. Пар. стр. 316, 319, 402, 415 = Рожд. стр. I 253. 1 268, II 375-6.

Богослошье