Богословље

црпио из I дела, а за свој други део највпше Хетингера. Но он и у овоме одступа, узимајући час једнога час другога, особпто у II свом делу. Да je и једнога и другога без пкаквог поремећаја реда у насловима и садржпнп преводно, и да нпје чннио упадпце, његова би Апологетика, по мом мпшљењу, била боља него што je сада. С обзиром на простор овог листа, немогуће ми je да иавођењпма из све три Апологетике покажем количину и све начине узимања туђег апологетског материјала. Ограничићу примере на минимум.

■Рождественски, I део стр. 198.

. »Челов'Ькъ не могъ начать своего духовнаго развит) я прямо пессимпзмомъ, это психологически невозможно. Сознате сопственнаго несовершенства и несовершенства окружающаго Mipa можетъ впервые произойти только изъ или мешЬе яснаго сознашя о высшемъ какомъ ни будь совершенств-в ; точно также какъ чувство rpfea и виновности можетъ возникнуть только изъ сознашя иравственнаго закона. Какимъ же образомъ релипя могла произойти непосредственно изъ пессимизма, когда самъ пёссимнзмъ ие есть первоначальное явлеше, но явлеiiie обусловленное сознашемъ или иредставлешемъ высшаго совершенства. (прескаче 8 редова). Пессимнзмъ самъ по себ г Ь какъ такой можетъ вести къ ипохондрии къ отчаяшю, къ ненависти въ отиошеиш къ окружающему MÎpy и къ себ'й само-

Г. Па рента, стр. 33.

Човечји духовни развптак није могао почети са несимизмом. Сазнавање и осећање несавршепства псто онако претпоставља неко сазнавање каква било вишег савршенства, као што сазнавање и осећање грешности и крпвице претпоставља неко сазнаваље моралног закона. Када je песимистичко расположење и схваћање зависно од неког сазнавања вишег савршенства које пружа религија, оно није могло произвести религију. (. .. 5 неподударних редова). Песимизам сам по себи може довести само ка ипохондрији, ка очају, к мржљн свега света, па и самога себе, к губитку вере у сваки идеал, к неверју, кпорицаљу Вожјег бића, бића и бесмртности душе, па чак и к самоубијству ; . . .«

Богослов.ъе