Богословље
јући да je правилна црквена управа нераздвојна од црквеног учења : »Или морамо имати право Божје свештенство и праву црквену управу, установљену сагласно Св. Ппсыу (од којпх ми ни једно немало), или не може битп праве вере«. »Најзад, да се у овом пли ыа чему другом не учини ништа осем оно, за шта нмате изричну сведоџбу Речи Божје«. Ово пзражава-битне принципе екстремног пуританизма, до очпгледности истоветне са основнпм руководним начелом швајцарске реформације : у к ину т и у Црк в и све што се не засн ив а на изрпчној сведоџбп Св. Ппсма 1 . Тако пзгледа та пуританска »истинска платформа црквене реформе«. »Зато исправите ове страховпте злоупотребе«, писали су они, ласкајући парламнту, »реформпшите Цркву Божју π Господ ће вам бпти са десне стране, да не будете покренутп до века«. Но они су умели и да прете : »Оставите ово стаже, и Бог ће бпти ваш праведни судпја, Којн ће вас једног дана позватп на одговорност. Јели реформација добра за Француску ? А може ли битп рђава за Енглеску ? Јелп дисциплина добра за Шкотску ? А може ли бити некорисна за ову државу ? Бог je свакако ставио ове примере пред ваше очи да бп вас охрабрио да кренете напред, ка једној темељној и брзој реформацијп«. Јасно je да je »Опомена« y стварп покушала да укаже новерење парламенту, искоришћујући његову власт, и да га истовремено омаловажи. »Но као изложение жалби и проппсивагье рецепта за поправку стања она je била ванредно методичан и беспорочно дефинитпван докуменат«. 2 Штампана je анонимно 3 и имала je огроман утицај. »Тако je радо читана, да je пре завршетка 1572 године пзашла у четвртом пздању«. 4 Али век у октобру исте године je Тома Картрајт, један од најистакнутијих вођа, наппсао »Другу Опомену Па р-
1 Вида В. Ј. Kidd, Documents illustrative of the Continental Reformation, pp. 451—453, 460. Вида a F. Paget, op. cit. p. 40, note 1 a p. 59.
2 Frere and Douglas, op. cit., Introd. XXI.
3 Kao пасца су откравена два лондонска свештенака, Џон Фалд а Тома Уилкокс. Бачена су у тамнацу као преступнаци закона о једнообразноста (Uniformity Act). Бада Brook, Memoir of T. Car twr i g h t, I, pp. 319, 321 ; Frere and Douglas, op. cit. Introd. p. XIII.
4 Strype, Life of Ar c h b, Parker, bk. IV., ch, IX. p. 347.
118
Богословље