Богословље

није пуритан еко крило je изгнанье »целог Антихриста« из Англиканске Цркве хтело загарантовати применом Калвиновог црквеног система, као највернијег израза хрпшћанскога духа, тумана праве црквености и пстинског смисла Св. Писма. Но то je претпостављало темељну пертурбацију целокупног црквеног организма. На тај начин je пуритански програм у исто време посредно негирао позитивно државно законодавство, али су се пурптанци од оптужбе за револуционарство софистички бранили, претендујући да се њпхова грађанска лојалност доказује баш самом њпховом ревношћу за изменама и поправком постојећег стажа 1 . Архиепископ Паркер je уыро 1575 г. У њему je Англпканска Црква имала једнога од својпх највећих архиепископа. Дошао je на кантерберпјску столицу прве године Јелисаветине владе, у најтежим и најнесређенијим околностиыа и у најсудбоноснијем времену за Англиканску Цркву, коју je претходно владавина Едварда VI водила протестантизму, a Марија насиљем враћала покорности Риму. Паркеру je пало у део да црквени брод проведе између Сциле и Харибде. Он je био реформиста по убеђењу, но дуго и велико искуство, стечено у добу којеје било изгубило своју равнотежу, учинило га je конзерватнвним реформатором, широких и дубоких погледа у нраву природу огромног верског конфликта његовога времена. Док се свако колебао, можда нико више од краљице Јелисавете, 2 он се са много мука и жртава држао свога правда. Истрајиост његовог уравнотежеиог такта, постојаност његових верских убеђења, одређеније држање Јелисаветино после 1570. године и капиталка одлучност Архиепископа Хуајтгифта (1583 —1604) —· били су, поред осталих, главки фактори који су спречили пуританизирање Англии апекс Цркве и гьено претварање у пресвитер ијанску организацију. Ревнујући да што потпуније очува канонски поредак и догматско учење, како би нпасао Цркву од унутрашњих иевоља, па можда и пропасти, Паркер je покушавао да то постигне путем убеђивања, а кад у том није успео, он je чврсто отао уз Цркву. »Њему више него ма коме, изузев краљице, има се захвалитм за правац у коме се кретала

1 Prof. E. W. Watson, »Nonconformity«, Ollard and Crosse, Dictionary of Engl. Church Hist. p. 392.

2 Dr. W. H. Frere, »Matthew Parker« ibid. p. 445.

123

Калвпнпзам у Англиканској Реформацией