Богословље

У том раду није се задовољио једшш преводом св. Писма септуагпнтоы, него je потражио и друге. Набавио je превод јудејског прозелите Акиле, евијонита Симаха и јудејског прозелите Теодотијона. Имајући при руци впше текстова био je уверен, да ће доћи до првобптног текста. У ту сврху ставио je упоредо текстове и то на прво место оригинални јеврејскп текст у првој колумнн, у другој колумнп je јеврејскп текст са грчким словима ради вокализације, иза тога Анилин, Симахов, Александријски и напослетку Теодотпјонов. 1

Тако je постало шест колумнп или Егзапла. 2 За псалме додаје пети, шести и седмп грчки превод, један од тих je нашао у једном бурету у Јерихону. 3 За тај део Старог Завета састављена je Октапла. Ориген није текст нигде исправљао, него je извесним знацима 4 на рубу означио разлике, које се указиваху после упоређења текстова. Радио je допета као модерни научни критпчар текста. Тим својпм радом створио je, као што Барденхевер каже »помоћно средство за научну егзегезу од неоцењиве вредности«. 5 Епифаније каже, да je Ориген радио на том делу пуних 28 година. 6 Дело je пропало приликом пада

1 Primum ei studium fuit sex in unum interpretationes conferre : Aquilae, Symmachi, Septuaginta duorum, Theodotionis, una cum editione quinta ac sexta; quibus singulas hebraicas dictiones propriis elementis perscriptas addidit : tum ex adverso, altera in pagina contextum alterum fecit ex hebraicis dictionibus graecis litteris exaratis. Epiphanius, adversus Origenem, Migne, Patrol, ser gr, t. 41. coi. 1074,

2 Hunc in modum volumina illa, quae Hexapla dicuntur, composuit : quae praeter graecas editiones duas insuper hebraici sermonis columnas continent, alteram hebraicis ipsis, alteram graecis elementis conscriptam ; adeo ut Vetus omne Testamentum tam Hexaplis ejusmodi quam duplici hebraicorum vocabulorum contextu comprehensum fuerit. Epiphanius advesus Origenem, Migne, Patrol, ser. gr. t. 41. coi. 1075.

3 Ensebius, hist. eccl. VI. 16. 3. Migne, Patrol, ser. gr. t. 20. coi. 555.

4 Код александрпјскнх гра.матпчара беху у употреби критпчкп знацн : astériscos (*) и obelos ( —) ; Ориген je узео те знаке и помоћу њпх означавао одступања. Astériscos знак допуњавања ставља код oiinx места, која у септуагинтп недостају, a obelos знак излишностп код речи и места у тексту септуагинте, којпх нема у јеврејском тексту.

5 Bardenhewer, Geschichte der altkirchl. Lit. 11, Band, S. 115.

s Epiphanius, De mensuris et ponderibus 18. Migne, Patrol, ser gr. t. 43. col. 267.

138

Богословље