Богословље

штава. Зато Спаситель и опомиње на ту опасност. »Чувајте се од лажних пророка, којп вам долазе у овчијем оделу, аизнутра су вуци грабљпви (Мат. 7, 15). У Беседи на горн Спасптељ иде лзнад такозваних разум Них људскцх мерила за односе у друштву. Он ставља уобичајену добродушност измирења и људску солидарност, који чине суштпну морала проеечнога човека, као нетто ниже. То je чист утилитарпстпчкц и психолошки условљени морал, па према томе само бољи и племенптији резултат људске нагоности. Такав морал имају и сви грешници и незнабошци. Он може бити добар, али само у повољним приликама за живот. У свима пак мучнијим ситуацијама попушта, стога се не може ни цстаћп као последњи циљ, којп треба истицати у настави и коме треба тежити у васпитању. Па не само то. По учету Исуса Христа не задовољавају више чак ни старозаветни идеали. Они су тако важни, да ће пре проћи и небо и земльа, него што ће из еьихових формула отпасти ма и најмање слово или титла (Мат, 5, 18), али и они су недовољни и за наставу и за васпитање. Да би дошли до своје праве, идеалне висине, морају се усавршити. 1 И циљ доласка Спаситељевог на земљу био je, да то учини. »Не миелите« рекао je он »да сам дошао, да укинем закон или пророке. Нисам дошао да укинем, већ да испуним (Мат. 5, 17). Шта више цео Ст. Завет налази у Спасптељу своје испуњење. Услед тога и поред новозаветнога законодавства остају у важности сви старозаветни идеали. Отуда je у Беседи на гори и речено : »Ко поквари једну од овпх најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће ce y ЦарствуНебеском. A ко изврнш и научи, тај he се велики назвати у Царству Небесном« (Мат. 5, 19). По Исусу Христу морал je нетто више него обичаи процес природне нагоности. Нрави морал тражи већи полет духа ; тражи, да људска нагоност буде потпуно у служби људске духовности. Његова битна особина je савлађивање природности и уздизање духа Богу. Он je она чврста основа у земальском животу, ко ja доводи до триумфа апсолутнога над релативним, неба над земљом. Стога he сваки, ко жели да осети суштииу човековог назначења; ко жели да сазна биће човеково у основи и прави циљ његовог живота, схватити неопходност Спасите-

1 Fr. Niebergall, цит. спис, стр. 130 1.

221

Беседа на гори у настави и васпитању