Богословље

leguxig gekräftigt werden«, додаје : »d. h. nicht aufs Neue geweiht, sondern гevаl id i г t,« 1 што je с потпуним правом Schulte назвао »die offenbarste Tendenzmacherci« и примјетио, да одкэд постоји римско учење о character indelebilis, да нпје ником пало на намет, да понова прима екскомуницираног свећенослужитеља путем новог, светијег рукоположења. 2 Колино je израз васељенеких Отэца о ~μυστικωτέρα χειροτονία Beßaιωθέντας“ непогодан по Тридентински канон о »неизгла;: лживости« карактера тајне рукоположења, види се отуда, што у издзњу Migne’a дјела блаж, Теодорита Кирског (s. g. t. 82. col. 929.) »Ecclesiasticae historiae lib. I. cap. IX,« гђе ce такођер налазе сачу вале те непријатне римским богословима ријечи, у примједби (бр. 40) стоји: »Abesse haec: ~μυστικωτέρα χειροτονία /?ε/?αιωί)έντας“ a quibusdam codicibus, 'ait Casaubonus.« Se non è vero, è mal trovato ! У 16 правилу I васељенског сабора речено je : »аще кто дерзнетъ принадлежащаго ведомству другаго (епископа) восхитили, и въ своей церкви рукоположити, безъ согласия собственнаго епископа, отъ котораго уклонился причисленный къ клиру; недгьствительно да будетъ рукополо жеnie« 3 ~άκυρος έσται ή χειροτονία”. 4 Док Ηefe Iе, приводећи тај канон и стојећи на становишту Трыдентинског сабора, примјећује: »Ob mit den Worten άκυρος έσται ή χειροτονία die vollständige Ungültigkeit solcher Weihe, oder nur die suspensio ab officio ausgesprochen sei, ist zweifelhaft (sic!), 5 дотле Hergenröther тврди, да се ту говори о руса јуридичке а не са сакраменталне његове стране, и да су се св. Оци придржавали тобоже римское права, које учи: »quae contra jus fiunt, debent utique pro infectis haberi«, или како ce римски богослови изражавају, ту -се говори о неваљаности хиротоније »quoad execiitionem, gradum et honorem«, ане »quoad characterem« 8 . Међитим блаж. Teо дopи t Киp ск и у свои »Compendium haereticarum fabularum«

1 Не fele, 1. с. I. Bd. S. 353.

“Revue intern, d. Theol, Berne 1901, B. 25, 26.

3 Eп. Никодим ъ, 1. с. I. стр. 227.

4 Hel'e 1 e, 1. c. p. 420,

5 Heie 1 e, ibid.

•Hergenröther, 1. c. p. 325

255

Учење римске цркве о » еизгпадљивом карактеру«