Богословље

japxa (1086 —111 l) 1 , на пнтање: »Можетъ ли священшхкъ, который, всл'Ьдствхе какого .либо преступлешя, быпъ извержена., или жз самъ по собственному побуждешю спожплъ еъ себя священный санъ и впослТдствш прпзналъ свою впну, возглашать: »Благословэнъ Богъ«, и »Боже _ущедрп ны«, и »Хрпстосъ истинный«, также совершать каждеше или причащаться въ алтарТ ?« стојп одговор: »Шзтъ, ибо онъ уя;е числится среди мiр я н ъ. 2 « Дакле пзвргнути због преступа или који ce je одрекао од свећенства, не спада впше у клир, већ се сматра мирјанином, а то значп, да ce je лпшпо благодати свећенства. Св. Јован Даыаскпн у сппсу: »Epistola de confessione necnon potestate ligandi et solvendi« ппше: »Пошто су насљеднпцп апостола постали плотскима (carnales), сластољубивпма и славољубпвпма, и пошто су пали у ј ереси, оставила их je божанска благ од а т (έγκατέλιπεν αυτούς ή &εία χάρις, divina gratia eos dereliquit) ита je власт од њих одузета 3 ,« чпме јасно свједочп, да je Христова Православна Црква учила, да се свећена лица, па и епископп, насљеднпци anocmnâ, због преступ§ и jepecii дпшавају божанске благодати т. ј. благодати свећенства и да се од њих одузима власт црквена, или другим рпјечпма, да благодат тајне свећенства нема »неизгладљивог« карактера ! Тога учета о благодати свећенства придржавала ce je и Римска Црква до краја XIII вјека, што доказује знаменпти римски богослов, ораторпјанац Johannes Могi nи s (| 1659) y свом дјелу »De sacris ordinationibus«. 4 Римски пала Сприциј (Siricius, 384 —398) пздао je декрет (ad Eumerium Tarraconensem episcopum), којим налаже, да ce клпрпцп, који су због брачног живота свргнутп (apostolicae sedis auctoritate dejectos), никада ne смеју дотаћи светпх тајана (nec unquam posse veneranda attrectare mysteria 5 .). Римска je црква на сабору у Aries (Concilium Aurelianense, г. 443 или 452) дониј ела канон (13), по коме ни један

1 En. Н и коди мъ, 1. с. I. стр. 43, 44.

2 Еп. Ни к оди мп, ]. с. 11. стр. 608.

3 Μlg n е, s. g. t. 95. col. 300.

4 Не г g e и г ö t h ег, 1. с. р. 322, 323. На жалост класпчног дјела М о г i п и s-a ыемогосмо нигђе ни антикварно добити, па се нористимо шкртим изводима, које палазимо код Hergenröthera и Реггопе.

6 Мig и е, s. 1. t. 84. col. 634,

258

Богословље