Богословље

многи богослови и других православних цркава 1 , који-се, не познавајућп учења Православие Цркве, поводе за римским богословпыа, али ученье богословй Прав. Цркве није увјек и учење Православие Цркве. Чак и еп. Никодим Ми л а ш, ма да и полемпше против римског учења о неизгладљивости карактера тајне свекенства, ппак и он пиите: »неизгладљивп карактер свећенства признаје и православна црква, али само у ономе смислу, како то уче канони и опћепризната патристичка наука (sic !) 2 .« Да се послужим ријечима холандског писца Μu 1 1 atи 1 i (Dekker) : »Ich kann dann und wann die Wahrheit sagen, о Kami !«, али римски богослови могу увјек рећи ријечима римске пословице: »semper tamen aliquid haeret ?« Завршујем рпјечхша св. апостола Павла: »Миръ пмъйте и святыню со всвми, ихже кромъ’никтоже узришь Господа: смотряюще, да не кто лишится благодати Божlя« (Јевр. 12, 14, 15.).

Dr. phil. Mag. Theol. Душен Јакшнћ.

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ И ОРГАНИЗАЦИ Ј А ГРЧКИХ МАНАСТИРА ПО ЈУСТИНИЈАНОВУ ПРАВУ.

§ 3, Остала манастирска звања.

Брз развитак манастира и све јаче множење манастирских агенди довело je брво до поделе рада и у вези с тим до стварања већег низа разних звања за по ј едино гране манастирске адмпнистрације. Најважнијп манастирски функционар иза настојателж био je манастирски вик а р (Ьеитеребшу, δευτεράριος) ÿ он je природни заступник манастирског настојатеља у случају његова оболења или спречености yonhe. Тако међу потписницима libellum-a монаха од 536 год., упућена римском пани

ства у руској и српској богосл. гаьижевпости.« Рпмског се учења придржава и прот. А. П. Мальцев. Cp. Maltzew A., Die Sacramente der Orthodox-Kathol. Kirche d. Morgenlandes. Berlin 1898. S. CCXXXIII.

1 Еп. Никодим Милаш, Црквеио казнено право. Стр. 289II даље.

2 ibid. р. 30,4.

269

Правнп положа) π организација грчких манастира