Богословље

послова административна, судске и нарочито трговачко-пословне природе. Доста често поверавана je апокрисијарима миспј а, да свој манастир заступају на генералним синодима {тако нпр. на Cons. Cpolit. а. 536 налазе се међу потписима учасннка два апокрисијара Mansi VIII col. 882 ; libellus монаха од псте године, упућен пани Агапету I, потпиоан je од четир апокриспјара у заступству њпховпх манастира Mansi VIII col. 911). Вршење апокрисијарских функција захтевало je с обзиром на далеко разгранате и многоврсне везе појединих манастпра вишу пнтелегенцију и нарочиту пословну окретност. Поред впше интелигенцпје и пословне окретности фигурира у царским- конституцијама као даља квалификација старије доба и сталожен, трезвен карактер, јер су апокрисијари због свог сталног контакта са спољашњим светом били јако изложени опасностима моралне природе (άποκρισιαρίους, ανδρας γεγηρακότα,ς καί ήδη τό μοναχικόν άγωνισαμένους καί οό ραδίως τοίς σωματικοίς έπηρειαις υφισταμένους. Νον. 100 с. 5 ed. Zach. II 25). У смислу напред . споменутог световног (државног) законодавства морао je сваки манастир, како мушки тако и женски имати свог апокрисијара. Гледе апокриспјара у женским манастирима био je законом статуриан још један специјални увет, да нети буду постављени по могућству из реда евнуха или пак из средине τών γεγηρακότων καί έπί ευυφροευνη μρατυρουμεναιν (που. 100 с. 5 ed. Zach. II 25). Постављање апокрнсијара у мушким манастирима спадало je свакако у дискрециоыарно право располагања манастирског настојатеља, који je апокрисијару поред генералџе делегације давао несумњиво још и потрбена специјална овлашћења и инструкције. Апокрисијара у женским манастирама постављао je иадлежни епископ (види напред стр. ??). Од ванредно велике важности за живот манастирске заједнице те развитак и напредовање манастира било je звање екон ом a (οικονόμος), коме je била поверена управа целокупног манастирског иметка. Манастирског економэ постављао je свакако непосредно сам наотојатељ манастира. Ниједна ствар, која се тиче манастирског иметка и манастирских добара, а нарочито правни послови, који су се односили на алијенацију и замену манастирских добара нису се могли обавити без питања и саизволе економа но с друге стране ни економ није могао нити смео самовласно поступити у стварима такве при-

271

Правил положа) и органпзација грчких манастпра