Богословље

тале манастире једне пли впше провпнцпја па п целе дијецезе (т. ј. једне митрополнје односно једног архиепископата). Скуп свих у области једног архпеппскопата или патрпјархата лежећих манастира јесте једна посве изолпрана појава. Већ средином V. стол, архиепископ од Антиохије je с обзпром на прилике и потребе своје јурпсдкдпоне области све архимандрите dioeceseos Orientis т. ј. свог подручја позвао на скупштпну ко ja je одржана свакако под председнпштвоы самой архиепископа (έν τή Αντιόχεια Ъ'е μεγαλοπόλει ευναχθηναι vita s. Danielis Stylitae ed. Delehaye p. 7). Ова скупштина била je додуше ограничена на ыанастпрске настојатеље. Генерална скупштина свих јурпсдикцпонпх области јерусалимског патрпјархата прппадајућих манастира одржавана je редовпто у сврху пзбора архимандрита или егзарха за све палестинске лавре и кпновитске манастире и њпховпх заменика, а .пзванредна генерална скупштина свих палестинских монаха одржана je према очуванпм вестима само једанпут, год. 515 (у погледу пзборне скупштпне ср. vita s. Theodosii ed. Usener p. 56 ; vita s. Sabbae ed. Cotelerius, Eccl. gr. mon. 11l p. 313с). Сврха ове пзванредне генералне скупштпне палестинских монаха била je најодлучније заузпмање становпшта против репреспвних мера које je цар Анастаспје I. сыерао против архимандрита Теодосија и Саве, као и против целе антиортодоксно орпјентисане политике истог императора, a ј едини закључак ове скупштпне био je на адресу самог цара упућени протест против правда његове црквене политике и предузетих односно намераваних црквенополитичкп мера. Као што се впди, монастичке дијецезалне скупштпне одржаване су врло ретко и само у изванредним случајевпма. Ова скупштина није била редовита установа, никакво сталне заједничко представништво целокупног монаштва и свих манастпра једне архиепископске пли патријаршке јурисдикционе области с тачио одређеном компетенцијом. Ова скупштина, у колико се ни je састајала у сврху избора архимандрита и Нзихових заменика, била je чисто црквено-политичке природе и на њој je створен закључак само у црквено-полптичкоы предмету ; са предметпма монастичког карактера, као што су заједничке ствари свих манастира а найме интермонастички односи и везе, предмети и правни снорови поједпних манастирских управа и манастирских настојатеља, који би могли тангирати

276

Богословље