Богословље

ъ, ь су се у западним јужнословенским дпалектпма дуга разлиновали један од другой, и та разлпка je и до данас одржана у македонским дпалектпма ; при чему je ъ у ниша поглавпто заменено са —о, а ь са -е ; доцнпје су се у осталим западнпм дпалектпма оба гласа пзједначпла у -ь, које je у већпнп случајева замењено са -a. Међутим'у псточшш дпалектпма оба су се гласа пзједначпла у полуглас ъ, којп се одражао п у данашжем говору ; 5. прасловенскп носнп а старословенскп ж замежен je у западнпм дпалектпма гласом у, о, а, ана истоку муклпм -ъ, при чему je овде често овпм полугласом заменен и прасловен, ς старословен. А, док у западнпм дпалектпма свуда са е ; 6. западнпм јужнословенскпм дпалектпма била je заједнпчка трупа гласова šč -шч, која се у македонским дпалектпма п доданас одржала, а у псточнпм дпалектпма постојп место же - шт ; 7. праслов. трупе -сьг, старослов. чьр у западнпм дпалектпма одгбвара, пзузевшп словеначкд језпк, трупа up, а на истоку -чер π чър ; 8. ненаглашенп а, о не остали су непромеженп у западнпм дпалектпма, а на истоку межају у ъ, у п гг 1 . Све то, несумжпво, пыа вредност при пзучаважу дпалеката п за етнографпју наше расе. Алп по тој подели п по данашжем наговору овпх плп онпх гласова не можемо да примимо тврђеже по коме се прпзнаје као поуздано, да je предео Солунско-Костурскп првобптно прппадао групп словенских говора са претежнпм бугарскпм особпнама п да су на диалекту тпх Сповена бпле наппсане прве »старословенске« плп »старобугарскесс кжпге 2 . Данашже бележеже гласова п жпхово упоређење са бележежем овпх у сп'оменпщша староцрквенословенског језпка не може се сматратп као спгурно градпво за извођеже наведеног закључка због тога, што : 1. првобптно бележеже нпје могло бптп у оно време потпуно тачно, пако je било сдпчно пстпнп · τ 2. данашже изговараже јавља се као потпуно развпјена језпчна пндпвпдуалност, која у различнпм стадпумпма свога живота нпје била једнака, 3. носдоцп ове плп оне језпчне пндпвпдуалиостп могли су межатп место жпвоважа и долазитп под утпцај не само новпх географскпх и полптичкпх услова, него п друге језпчне трупе. Да узмемо пре свега у претрес трупе сугласнпка, које су у решаважу наведеног пптажа пграле главну улогу. Прасловенска трупа * dj бележп се у старословенскпм сдоменпщша са -жд : * medja ) црв. слов, межда, рус. межа, буг. межда, срп. хрв. међа, словеначко меја, пољск. miedza, чешк. meze; индоевр. * media, лат. media ; прасловен. tj -са -шт: * chotiq > црк. слов, хоштж, рус. хочу, срп. хрв. хоћу, словенач. hočem, бугар. штъ, пољск. chc§, чеш. chci ; пыдевр. ■» khuet-.

1 ibid стр. 169, 171, 245, 267, 272—274.

2 псп. Цоневъ. ibid, 390, 400, 422 s Белић, ibid, 274 s Leskien.

288

Богослов.ъе