Богословље

језик има y потпуном смислу падежне синтаксичке конструкције старословенског језпка. Тако, например, старо-словенски начин показивања средства или оруђа именичким обликом шестог падежа без предлога: . , . »си же слъзами омочи нозЈз мох i власти свохмп отвре« (Зограф. Јеванђ., Лука VII, 44), или: »масломь главы моеЈА не помаза. си же муромь помаза нозЈз мох (Зограф., Лука VII, 46). има исту конструкцију, исти начхга и српскохрватски језик, у коме горхых израз гласи овако; »Ова сузама покваси моје ноге и обриса својом косом«, или: »маслом (зејтином) не намаза моју главу, а она миром намаза моје ноге«. Индентичност падежних синтаксичких конструкција помоћу предлога очевидна je, и било би сувишно наводитхх овде примере из старо-црквено-словенског хх српско-хрватског jeзика. Навешћу једну интересантнију конструкции) у стародрквено-словенског језика са предлогом о, која данас постојхх само у_ српско-хрватском језику, и то код Хрвата ; напр. »По семь ьТды Iисусъ, хако вса юже съврьвшишА са о немь, да събжтжтъ са кънигы«. . . (Сав. кн., Job. XIX, 28), или »сь есть Iоанъ кръстххтель, тъ въскрьсе отъ мрътвыхъ, i сего ради силы дТхжтъ са о немь«. (Марин. Јев., Мат. XIV, 2.). У наведехххш изразима употребљен je локатххв »о немь« по аналогији са конструкцијом без предлога, у којој je овај падеж означавао само извеснсг место у пространству или времену: »семь мТстТ«, »исцЈзлТ отрокъ семь часТ«, испор. ст. рус. »НовТгородТ, КвхевЈз«, а нарочито уз сложене глаголе са префиксом -при, напр. »прхшоснж са емь« (Мар. Јев.). Семаххтички принцип представљања додиравања извесног ша или предмета, израженог речима »прикоснж са емь«, уведен je и при конструкхџхјн са предлог, »о«, кад се подразумева мислено додиривахье нечега или показивахъе предмета, од ххога зависи изражена глаголом радхьа, отуд конструкција »хако вса юже съврыдишА са о немь«, . . . »сего ради силы дТхжтъ са огнемь«. Тиме се истине, да je лих\е или предмет узрок глаголске радње, да од њега то све зависи, или пак у предмету или лицу нема тога узрока: »НынТ же вины не имжтъ о гресЬ своемь« (Зограф. Јев., Job. XV, 22), или, ххајзад, ххзражава се жеља, да се лице ix л и предмет нађе у средний оних, ххоји мисле на хьега: »Иомолимъ са о ГосподЈз«. Хрватхх, а нарочито у Загорју, говоре: »Obixcix о њему«, »Obixcix о нама«, т. ј. извеена радд-ьа или посао зависи од њега или од нас, у хьему или у иама jo узрок те радхъе или дох^ађаја. Преща томе горхьи текст би у даиашхној српско-хрватској ххонструкххији гласно: »Потом Иоус, знајући да je све, што се сврши, у вези са хыхме (= хьеговххм радом), да се збуду пророчанства« (= писмо) . . ~ а ххе каххо проводи Вук Караџић: »По том знају ћи Исус да се већ све сврши, да се збудеписмо« . . . А други теххст би гласно: »Ово je Јоваи Крститељ, он васкрссе (= устаде) из мртвххх, зато се чине чудеса око хьега (= са хыхме)«,

305

Народност старо-црквенословенског језика

Вогословље