Богословље

ника. Но ово je ређе. Имамо такав један леи пример у посланици од 18-XII-1761. Овде се поука о љубави према ближњима и о општем примирењу изводи из самог божићњег празника, таквог празника који највише говори о љубави Божјој према људима. Међу овим празничним посланицама само су две већег обима и обе су узете из Вечеря душевная, пропояедничког зборника Симеона Полоцког, 1 задржавајући језик оригинала. Једна je писана 23-IV-1753 г. иод ње имамо 2 примерка са потписом митрополитовим: један je примерак адресован на карловачки а други на иришки протопопнјат. Ова посланица je узета из другог дела похменутог зборника, лист 24. То je проповед С. Полоцког под наслово.м „Слово ιν седмй смёртныхъ“. Изхмена je учињена само у толико што се на четвртој страни рукописа умеће једна реченица као слободна парафраза претходне мисли и што писац посланице даје свој завршетак. Друга je посланица од 11-XII-1753 год. и састављена je из две божићне посланице по.менутог зборника, лист 163, 169 и 171. Усредини се овде опет умеће једна саЈиостална практична поука, пошто она недостаје у овој више поетској беседи Полоцког. Проповед С. Полоцког „ώ седыми гр’ЬсТхъ смёртныхъ“ садржи оцртавање люралног стања после пада човековог, говори о суду Божјем који има да дофе и онда призива на борбу противу седам грехова: гордости, лакохмства, блуда, зависти, угађања телу (и прождрљивости), гњева и лењости. Написана je у стнлу познате ускршње проповеди Св. Ј. Златоуста: „Аще кто благочестивъ“. Оне пак две божићње приповеди Полоцког, које су послужиле за нашу посланицу од 11-XII-1753 г., више су поетског карактера, a мање се одликују богатихм садржино.м, и ако не показују на себи толико трагова схоластичке регорике као што то чини прва; обе садрже призив за учествовање у радости коју празник собом доноси. Оваква широка употреба Полоцког у овнхМ посланицама није усамљен случај. Видеће.мо даље још тако неколика позај-

1 Симеонъ П. С. ПолоцкШ (1629 - 1680), рускн проповедник, значајан 3ii развитак проповедништва у северо-џсточној Русији. Године 1681 - 1683 издана су два зборника његових проповеди: ОбЪдъ ДBшев н ы il и Вечеря Душевная; у првоме су неде.ъне а у другом празннчне проповеди. Оба зборника су била позната код нас средином XVIII в. Види о томе код Т. Остојића, цит. д. стр. 340-341.

Богословље