Богословље

и то у пастирским посланицама. Можемо у ред тих, такозваних официјалних, извора за проповед, да споменемо и кормчију, коју писав, искоришћује само једанпут, у пастирској посланици од 26 јуна 1853 г. Писац посланица релативно доста познаје и проповедничку литературу. Поред књига о којима je раније било речи, има указивања о проповедима Св. Отаца. Тако се на неколико места спомињу Св. Јован Златоуст и Св. Григорије Назијанзин (Богослов). Несумњиво je да су ова два проповедника били познати писцу. Jep, проповеднички зборници Св. Јована Златоуста и Св. Григорија Назијанзина били су у широкој употреби у нашој Цркви стално; они су и сачувани у многим манастирима. У самој патријарашкој библиотеци има неколико таквих зборника, и то из времена митрополита Ненадовића, што се види из записа. Но сем тога, многе од ових проповеди читају се по типику на јутрењи. Један такав зборник „Маргаритъ“, писац баш и спомиње. Тако, дакле, није безначајно да се констатује да се наше проповедништво у XVIII в. не развија мимо утицаја светоотачког проповедништва, то што се мање опажа на нашем проповедништву у XIX в. a још мање данас, када се и у Руској Цркви и на Западу проповеднички ауторитет Св. Јована Златоуста све више истиче. У вези са именем С. Јована Златоуста спомиње се у једној посланици 1 и кньига „3 латоу сты X ъ“. Али ово није зборник проповеди искључиво овог светог оца, већ само носи такав назив, а садржи мање правих проповеди Св. Ј. Златоустог а више средњевековне руске проповеди, нарочито проповеди Кирила Туровског, и то, у главном, уз пост. Најзад, ради бољег разумевања основних црта посланица митрополита Ненадовића не би, можда, било излишно напоменути да су њему биле познате и проповеди Теофана Прокоповића 2 , или бар његов „Духовный Регламентъ 3 “. Ово би могло да има значаја у толико у колико Теофан Прокоповић преставља у историји руског проповедништва један нов правац, сматра се чак реформатором руске проповеди у упрошћавању

1 у поел, од 26-Vl-1753

3 Теофранъ Прокоповичъ, apxien. НовгородскШ и Псковсюй (1681-1736).

3 Тих. Остојнћ саопштава да je митрополит Ненадовић узео из Духовног Регламента од речи до речи свој увод, којим nponpaha озакошење монашких правила митрополита ВиНентнја (Доситеј Обрадовић у Хопову, стр. 28).

Богословље