Богословље

нашß, да акиби никогда сЬмене добра сЬяно не било“. Са незнанием основа верских шири се празноверица, и о томе писац такође говори. Приликом одашиљања у народ оне посланице С, Полоцког противу празноверице и врачања, он нише повећи увод у коме објашњава повод за шиљање ове посланице. Ту тачно каже како je од духовника дознао за врачање, гатање и остале празноверице, и како те врачаре светске власти кажњавају чак и смртном казном. На крају увода спомиње; скакање преко воде или ватре, затим, „чародМство, волшебство, равноже и плясяшя, играшя и бТсовских пТсней пТшя“ 1 ; а у поел. од!B-Х-1763 г. помињу се: врачарице, волшебниди, чинилнице, цигани, баялице. Иначе, у погледу порока не би се нашла места која би прецизно сведочила о ширењу каквог нарочитог порока. Обично се, у посланицама уз пост, помињу следећи греси: лаж, завист, непоштовање родитеља, непријатељство, крађа, блуд, „мужелоштво и скотолоштво.“ Али, изгледа, овде се писац више придржава оне обичне схеме борбе противу греха коју налазимо у аскетској литератури Нила Синајског, Касијана и др., неголи што се ту инспирише неким нарочитим сувременим по-авама, Једино у поел, од 18-Х-1763 г. улази се у детаљније изобличавање порока, кад се свештенику дају упуства да веће грешнике пријављује протопопу. Ту се спомињу лица „фВющш (душу, веру, крст, пост, гроб, даске, кума и попа, и ост.) и хблители, лажесвидТтели, кавгаж!е, кленйщшее, нехранящ!и постъ, явне шянице“ и др. Главки узрок рђавог моралног и религиозног стања у народу види писац у самом свештенству. То он са.м скоро у свакој пастирској посланици не заборав.ъа, и то не без горчине, да нагласи. Ради тога он и чини у главкоме све прекоре свештенству, О рђавим појавама код свештенства тога доба ми имамо података и на другој страни. Узмимо само синодални протокол из 1750 г. у коме се налази наредба свештеницима да се не скитају по варошима, механама и свадбама, да не служе другима на саблазан! 2 У овим посланицама наш јерарх говори доста о животу свештениковом и о пороцима, 3 али се највише

1 Прот. цирк, м-ра Хопова; поел, од 1-VIII-1759 г.

2 Сион, 1904, с. 85.

3 Т. Остојић je приказао садржину једне посланице Ненадовићеве, упућене монасима 1 јануара 1754 г., из којеможе да се види донекле живот тадањих монаха. Ту се говори о јелу и пнћу, о раскоши и кнцошлуку, о венцу од косе око главе, о недостатку дисциплине и реда ит.д. (Т. Остојић, цит. дело, стр. 45).

Богословље