Богословље

а уз то и сам има много љубави према њему. Види се из посланица како он често служи литургију; служи чак и кад je на службеном путу за Беч. 1 Није чудо, дакле, што се он дотиче овог предмета врло често у својим посланицама још од 1745 г. Још као епископ горњо - карловачки Ненадовић je био издао наредбу да свештеници врше богослужење седа.м пута на дан полуноћница јутрење, часови, литургија, девети час, вечерња и повечерје 2 . Али о томе не налазимо да се говори у посланицама. Имамо овде упуства о вршењу богослужења и поједине наредбе, као што су ; о реду у олтару 3 , о метанисању на литургији, 4 противу немарности пои вршењу литургије, 5 затим, упуство народу да чини метанија када сретне свештеника који носи св. причешће за болесннке 6 и др. А што се тиче самог реда богослуженьа, то се из посланица може да види једино да je по манастирима било обавезно свакодневно служење литургије. 7 Тој свакодневној литургији морала je да присуствује сва братја; а за служење су имали да ce припремају, сем чредног јеромонаха, још и еклесиарх и типикар, да би у случају болести једнога од њих ипак неко служио. Уз то, сваки свештено-монах морао je да служи литургију најмање једанпут месечно. Интересантни су у овим посланицама подаци о обреду „умовешя ногъ“ и о честомъ молепствију. Обред „умовешя ногъ“, 8 према овим посланицама, вршен je на Велики Четвртак у Карловцима или у Иригу. Први пуг о овоме спомиње посланица од априла 1755 г. У њој се позива све свештенство у Ириг „кой можете и коимъ не в’рло далеко, и сами и с синови и с дщерми вашими“. А из „протоколона“ се види да je овај обред вршен и 1752 г.; 1 ту се у пеколико да видети како je текао обред.

1 Из „протоколом“ се види да митрополит служи литургију на сва три дана БожиВа, па затим на Нову Годину, на Богојављење, на Св. Јована, на Св. Саву и т. д. (С и о н, 1904. с. 398-399.)

2 Сион, 1906, с. 466-468.

3 Хоповски циркуларни протокол, бр. 89 од 1759 г. 1 исто, бр. 79 од 1758 г.

5 18-X-1763 г.

6 поел, од 18-111-1752 г.

7 3. тачка наредбе манастирима од 1749 г. 8 О овоме в. Т. ОстојиН, цит. д. с. 244.

34

Богословље