Богословље
Институт (основан 1894), заједно са својим гласилом „ИзвКстlя Русскаго Археологическаго Института въ Константинополя“ (почело излазити 1896). По угледу на сличне западноевропске установеу класичким градовима Риму и Атини, Цари градски Институт Успенскога био je и câM стално руско научно тело, са седиштем у то] знаменито] вароши. Састојао се, сем из директора, ]ош и из другог стручног особља. Добијао ]е плате за особље и средства за рад из буџета царске Русије. Бирао je себи и друге чланове, из реда руских и страних научника. Имао je за задатак проучавање историских споменика на ближем истоку у чијем се срцу и налазио, а за који се царска Русија најживље интересовала у сваком, па и у научном погледу. У брзо, Институт се снабдео великом струнном библиотекой, знатном збирком класичких, а поглавито византиско-словенских, па и других, старина и рукописа, набављених из источних крајевз, као и осталим нужним научним прибором. Огромне су услуге које je je тај завод учинио науци и као археолошко-историско друштво за ближи исток, и као стручна радионица, и као расадник који je привлачио млађе стручњаке, не само из Русије него иса Балкана, на дубље специјалисање и усавршавање 1 . Ископавањима и трагањима Института по старим уметничким споменицима и рукописним библиотекама у самом Царнграду и по околним балканским и малоазискилг крајевима, систематским прикупљањем старих натписа, новаца, печата и других старина, расправама и илустрацијама у којима су сви ти наласци изношени пред научни свет, прилозима и о другим join нерешеним стручним питањима, силно je обогаћена како археологија тако и историја народа и земаља на ближем истоку, нарочито Византије и јужних Словена, и то не само у грађи, него и у научним резултатима и погледима. Између осталог, Институт je извршио и ове знамените научне послове; откриће и прво издање Самуиловог словенског натписа из 992/3 г., најстаријег до сад познатог ћирилског споменика; откопававагье и проучавање старе бугарске престонице из доба пре поставка Великог Преслава, то јест града Плиске, где су поред другог материјала, извучени из земље и обелодањени врло важнн натписи за
1 Између осталнх, тамо су се по луже бавиле и моје колеге г. г. Ј. Радонпћ и Ст. Станојевић. А и ja сам ту свраћао у два маха на рад. Ми смо још од онда постали и чланови Института.
56
Богословље