Богословље
Успенски je тада долазио у Београд, a једно наше научно изасланство ишло je к ньему у Цариград. Затим се заједнички копало у Винчи (Васић), и на једном месту у Тракији (Жупанић). Но као што ћемо видети, светски рат je прекинуо сваку акцију Института и уредништва на свима другим пољима, па и на предисторији. У вези са организаторском и директорском дужношћу у Институту, са све разгранатијим радом свог завода, са позивом уредника и најглавнијег сарадника Успенски je тада развио заиста колосалну делатност. Он je лично руководио стварашем институтских стручних збирака и библиотеке, одношајима свог завода са другим учении друштвима, ископавањима и научним екскурзијама по Цариграду и ван Цариграда ит. д. „Извъспя“ су готово у свакој свесци доносила по један или више његових научних прилога, а по некад je и цео годишњи том тога часописа био његово дело. Измену осталог, ту су угледали света и ови важни његови радови: „О суда ј ереси Јована Итал а“ (том 11, 1897); „Гранични стуб измену Византије и Бугарске“ (том 111, 1898); „Натпис дара Самуила“ (том IV 1, 1899); „Охридски рукопис Јована Скилице“ (том IV 2, 1899); „Цариградски епарх“ (том IV 2, 1899); „Цариград при крају 4-0 г века“ (поводом 1500-годишњице Јована Златоустов, том IV 3, 1899); „Мишљења и одлуке цариградских лока лн и X сабора 11-оги 12-о г века о уступању црквених и маша на уж и ваше“ (том V, 1900); „Војно уређеше византиског царства“ (том VI I, 1900); „Старобугарски натпис Оморт а га“ (том VI 1, 1900); ,0 старинама града Трнова“ (том VII 1, 1901); „Археолошки споменици Сир и je“ (том VII 3, 1902); „Одломци једног мозаика у цркви Св. Јована у Равен и“ (том VIII, 1902);. Абоба-Плиск а“ (том X, 1905); „Цариградски серајски рукопис Осмокшижија“, том XII, 1907); „Бугарски Ас еновићи у служб и Византије XI —XIII века“ (том XIII, 1908); „О новооткривеним мозаицима у цркви С в. Димитрија у Солуну“ (том XIV, 1909), и т. д. Но овај овако плодан рад Успенског у Цариградскои Институту и у ,Изв"Ьстlя“ не представља још ни приближно целокупну шегову научну делатност у овој периоди. Он ни тада
58
Богословље