Богословље

тријарха Никона и 3) од Никона до данашње кризе. Писац признаке, да je тешко тачно одредити вријеме, кад ce je Русија коначно отргла од Рима и држи да je Русија тек посље флорентинског сабора поехала схизматичном и да ce je схизма у њој постелено ширила. Никонову реформу он сматра као експерименат грецизирања руске цркве, a „старовјерце“ (расколнике) држи правим и најбољим католицима. Све што je у Русији антикатоличко, то je поникло или упливом Грка или упливом протестаната у последња два вијека. На питање у чему je потешкоћа сједињења руске цркве са римском Kolpinsky одговара, да треба ићи новим путем, да се достигне сједињење Прије света треба са љубављу доћи у додир са руском душом и показати јој суштину католицизма, у мање говорити о диференцијама између Истока и Запада. Писац каже, да je полемика против католицизма у последње вријеме постала јача и да се води у духу „Великог инквизитора“, као што раде евразијци; Влад. Иљин и Лав Карсавин. Писац говори, да у питању уније велику улогу утра свећенство и да се треба радовати, што се није све руско свећенство искварило и да међу клиром има много мученика и исповједника. У интересима je уније, да св. столица не ступа ни у какве преговоре са црвеним цела· тима, јер то може постати у будућем врло опасно по интересе уније. У главном ваља се придржавати методе искрености те contra spem sperare, и радити у духу љубави, која нити je западна, нити je неточна, већ католичка. Dr. Turyny чланку: „О садашњем положају уније са источним црквама“ пише, да je посље одјељења хришћанског Истока од западне цркве, Запад увјек мислио о успостављању црквеног јединства. Али ти покушаји уније бијаху често само тежња за догматскии изравнањем, док je на културном и политичном пољу имала превласт сила јачега. Другим ријечима унијате су постелено латинизирали. Данае такова унија нема изгледа. Осим тога велика je опасност за унију унашање националне идеје, особиго у Галицији. Како je јединство вјере постајало измефу Истока и Запада читаву хиљаду година, то се и задаћа уније састоји у томе, да се доведе живот и положа) источне цркве у пријашњи одношај према Риму. Питање приближенна источне цркве римској, треба посматрати са двију тачака гледишта: са догматске и литургијске. Што се тиче догматске стране, потребно je шта више приближити се ментали-

Оцене и прикази