Богословље

имена, али никако нема значење „дува“. Исто у имену Jisma c el (чује то (!) је el) тумачење је нетачно. He „bahal" (zensko: ~bahalat“) на np. „bahal od Tira, „tirski bahal“ (exp. 426.) него ba c al (средњи je конзонант ~c a jin“ a не „he' 1 или ~het‘). Mecxo: „semitski bel matati", боље je казахи: „akadski". У Девориној песми запеха хреба да схоји иза „borise se“ (а не иза „zvijezde"), јер је у јеврејском хексху акценах расхављања (сгр. 426). He „sjedi bozanstvo u svetim karnenovima" само y „Канаану“ (426) него je xo опшхе семихско веровање (ћаба у Меци!). Да су „божансхва у змијама", за Канаан немамо доказа. Нигде се не спомиње да су се гајиле св. змије, а хо би свакако било, да се веровало да је у њима божансхво. Друго је змија од мједи. Никако није хачно да се no Hamurabijevom (боље: „Хамурапи“) закону жена купујеј(44o.). Напрохив у Хамурап. кодексу се одређује, да се брак склапа с а м о уговором, и брак склопљен без уговора не важи (§ 128.). Нихи се жена могла „зашо kadgod otpustiti него је она могла захражихи и развод брака (Исп. мој чланак „Брак и сопијални положај жене код Јевреја“ („Богословље“ 1927, св. 2.). Није ни најмање сигурно ~da u јеzika semitskih na jednoj strani, a indoevropskih na drugoj ima znacajnih veza“ (468). To je покушао доказахи халијански научник Ignazio Guidi, алн су докази сувише слаби. Од новијих семихисха слабо ко присхаје уз њега. Све су ове примедбе врло сихне према великој вредносхн дела г. Д-р Г. Манојловика. Као шхо сам већ споменуо, дело може особихо добро доћи и сваком богослову, који се хии пихањима бави, ако узму у обзир горње моје напомене.

Др.

Д. Глумац.

252

Богословље

УРЕДНИК ВЛАСННК У ИМЕ БОГОСЛОВ. ФАКУЛТЕТА Д-р ДИМИТРИЈЕ СТЕФАНОВИЋ , Прота СТЕВ. М. ДИМИТРИЈЕВИЋ Штампаријћ „Привредник', Кнез Мпхаилова 3. -- Тел. 15-24. —Београд