Богословље

утицали су на капитоле приликом избора епископа, па и потврђивали изабране. То je породило симонију, изборе помоћу новца за нове епископе синова или рођака умрлих епископа, стварање династија епископских, које су примале инвеституру од светских власти, уручавањем новом епископу жезла и прстена, у опште потпуно потчињење прво обласним књажевима, а затим краљевима. И код наших сународника католичке вере феудално доба дало je цркви престиж, али je то довело и мешање светских власти у црквене послове. На име „за време одсутности банова у ратним временима .XVI и XVU века, a нехајства у XVIII веку био je редовно бискуп загребачки бански заступник“. Али зато je клир био потпуно зависай директно од круне. Владалац je, као „апостолски краљ, био врховни покровитељ цркве с правом надзиравања. Зато je виши клир, као и племство, било туђинско немачко“. 1 ) Једна од негативних страна феудализације цркве испољила се и у борби између епископата и појединих манастира и монашких редова. По праву врховних духовних управитеља у епархијама, епископи су се старали ставити своју руку на избор опата и манастирска имања довести у феудалну потчињеност себи. Опати су се при том довијали да себе и манастирска добра у имовном погледу сачувају у независности од епископа. У тој борби епископи су се, ради заштите својих претензија, све више потчињавали владаоцима и изазивали мешатье њихово, а опати и цели поједини калуђерски редови прибегавали папи и Ватикану. Згодан им je повод био тражење заштите против епископа феудала, ради очувања чистоће свога монашког живота, угроженог од материјализације епископата и потчињења његова светским властима, у опште огрезлог у светски живот. Све ово изазивало je и разбуктало спор о кнвеститури, ону велику борбу папства са светском влашћу. Било je и црквених феудала, који су се умели одржати на висини и архипастирства свог. Такви су исписали и неколико позитивних по цркву и друштво страна у историји црквеног феудализма. Учешће њихово у феудалном животу и поретку цодигло je утицај цркве на друштво, обезбедило јој сакупљање десетине од света насеља подручја дотичне епархије

1 ) Dr. Fe гdo Šišić Ban Josip Jelačić, Savremenik, g. IV (1909), 299, 373.

Грб Српске Патријаршије

Богословље