Богословље

Орбини ово учинио без неког стварног основа и да je ова кроз два века дубоко символизирана светш-ьа нашег народа потпуно измишљена, него je она позајмљена из Византије. Уважени прота Димитрије Руварац показао ми je у Библиотеци Патријаршије, у Ср. Карловцима, другу књигу Нумизматике римских и византијских императора од Анселма Бандурија, штампану у Паризу 1718 године. 1 У том делу налази се грб императора Михаила VIII Палеолога (1261 —1282) са крстом и огњилима готово истоветним са онима на грбу Вукашиновом код Мавра Орбинпје и грбу Србије код Павла Витезовића (стр. 41), а и у преводу његове Стеметографије од Христифора Жефаровића. Ради упоређења, ево фотографских снимака истих величина са грба Михаила VIII Палеолога (сл. 1) и грба Србије из’ Стематографије Витезовић Жефаровића (сл. 2). Михаило VIII Палеолог успео je у 1256 г. оборити Латинско Царство и вратити Византијској Империји престоницу Цариград. Како су прогнани отуда Латини радили на оргарата, да би успоставили своје Латинско Царство, то je Михаило намислио примањем уније задобити папу и тиме парирати то непријатељство. Овим je изазвао велики потрес у цркви и држави. Пред чврстином православља грчког народа остали су без резултата сви покушаји и наси.ъа Михаила VIII, као и надања папа. Пропала je лионска унија, али су махинације Михайлове са западом отклонило опасност нове латинске најезде. Ови односи његови са западом и то, што je наследио крсташе у Цариграду, свакојако су га и одлучиле да узме грб по западном обичају и да главки емблем на њему буде велики крст. Према овоме не подлежи сумгьи то, да се Димитрије Аврамовић није преварио, кад je у Цариграду, на Азап капији, у Галати, видео крст са четири огњила лепо израђен на белом мермеру. Само што га je он узео за српски 3 ), а у ствари то je био праобраз овога, грб Михаила VIII Палеолога. У прилог овакве старине крста и четири опъила у нашем грбу иде и то, што je полијелејни круг (хорос) манастира Високих Дечана,

1 Numistnafa irnperatorium romanorum a Trajano Decio ad Paleologos Augusfos D. Anselim Banduri monachi Benedictini, tom. secundus, стр. 769. 2 Стематографја ,в’ ВФнЪ 1741, лист 33a. 3 ) Света Гора ca стране вере, художества и повести, Београд 1848, у предговору.

107

Грб Српске Патрпјаршије