Богословље
Из свега реченога излази, да je Српска Црква увела грб силом политичких околности и потреба. Са постепено.м сменом цркве као искључивог вођа нацнје, и грб je, у пуноћи свога значења, прешао на остварене националне државе, а у неослобиђеним крајевима на црквено-народне аутономне установе. У самим обласним црквама српским, у колико га je и где га je било, он je спао на формалност без значаја и више на украс. После постигнутое потпуног националног уједињења, црква треба да га и сасвим остави држави. Приликом данашњег реорганизована свог, неопходног враћањз чисто верско-моралном и хришћанско-просветном позиву своме, духу првобитке Српске Цркве, она мора зановити и символично обележје старе цркве, онако узвишене и светле своје духовне звезде преодшще.
ШТА ТРЕБА ДА БУДЕ ОПШТЕ ЗНАМЕЊЕ УЈЕДИЊЕНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ?
Раније се чувао у светогорској испосници Св. Саве, на Кареји, а сада je, ради веће безбедности, пренесен у Хиландар један рукописни свитак, који садржи типик, што га je Св. Сава написао за испосницу своју, познат под имеяом Карејског Типика Св. Саве. По предању, овај свитак писан je руком самог Св. Саве. И у науци се мвели, да je ово најстарији од очуваних рукописа овог дела Св. Саве, и да je врло вероватно, ако не сам оригинал, оно још за Савина времена учињен прение : ) О свитку виси печат од некада зеленое, а сада потавнелог воска са четири унакрсна отиска имена „Сава“. Нацрт тога печата први je издао Димитрије Аврамовић. 2 ) Архимандрит Леонид je правилно узео ове отиске као монограм 3 ), ане печат. Покојни архимандрит Нићифор Дучић каже, како je за време свога бављења у Св. Гори, у години 1882, нашао у Типикарници Св. Саве оригиналки типик негов, а за овај печат на ни му закључује, да je ово био монашки печат Св. Саве, кад он „није ни слутио“, да ће бити први архиепископ српски. Кад je то, вели, постао, онда je онај негов монашки печат узет за печат Српске Цркве, „постао независношћу Српске Цркве у првој четврти XIII века грб црк-
') Д-р Владимир Ћоровнћ, Catien Св. Саве, Београд 1928, стр. IV.
2 ) Описание древ н ост! ii србски у Светой Атон с к о й Гори, Београд 1847, табла Хlll, № 11.
3 ) Историческое опис а н i е сербской, царской лавры Хиландаря, Москва 1868, 136.
114
Богословље