Богословље
СИСТЕМ ОПШТЕ НАУКЕ О РЕЛИГИЈИ.
У ческом философском часопису „Ческа Мисао“ (Ceskâ Му si, XXIV, 1928; sešit 1, стр. 1 —10) покушао je Отокар Пертолд да изложи програм једне опште науке о религији. То он чини поводом установљења катедре за науку о религији на философском факултету Карловог (ческог) универзитета у Прагу. Чланак, у коме су изложене његове мисли, носи наслов „К soustavë obecné vëdy о naboženstvi“ (Ка систему опште науке о религији). Ми ћемо се овде потруднти да, што верније и без икаквог коментара и критике, изнесемо главке линије ауторовог програма и, разуме се, његове мисли којима он та] програм образложава или оправдава. Наука о религији, изазвана енглеским деизмом, вели аутоо, почела се бавити и нехришћанским религијама Али то изучавање нехришћанских религиозних система било je дуго времена врло несистематско. Нетто систематскије бавило ce je тим проучавањел! у теолошким круговима, нарочито протестантским. Али je вредност тог проучавања, услед предубеђења, била често врло проблематична. Нови импулс потиче у половини прошлог века од Ернеста Ренана чији су радови изазвали с једне стране присталице а с друге противнике. Последица тога било je да се на свим странама почела изучавати религија, поглавито историјски. Различие религије су упоређиване међу собом и често су прављени закльучци на основу недовољног и погрешно израђеног материала. Тим je био изазван отпор, нарочито у различним црквеним круговима, против научног испитивања религије уопште. Студијом старих религија бавиле су се прво протестантске цркве, а после je и католичка црква почела увиђати важност упоредног изучавања религије. Поред тог конкретног проучавања религије постепено се јавља, нарочито у протестантским земљама, философија религије чији je корен такође у енглеском деизму. Фил.ософија религије хтела je да испита суштину религије и њен однос прели човеку и да реши питање порекла религије и узајамног односа међу различним религијама различних времена. Као последица тих неуспелих првих покушаја враћа ce у 20. веку опет ранија разбијнност (roztfištenost) у изучавању религије. Поред филолошко-историјског изучавања релнгије по-
125
Систем опште науке о религији.