Богословље

ЗНАЧЕЊЕ НЕКИХ РЕЧИ У СТАРОМ ЦРКВЕНОМ СЛОВЕНСКОМ ЈЕЗИКУ.

У речнику својих „примера књижевности и језика старога и српскословенскога“ (3. издање 1904. године у Београду) оставио je Стојан Новаковић неке речи без њихова значења. О речи агладькь на 649. страни каже Новаковић: „агладькь на стр. 592. у лекарским записима. Нисам могао наћи шта je. Може бити да je писарска погрешка место чега другога*. Ове речи нема ни Миклошић у својем речнику (lex. pal.-slov.graecolatinum). Реченица, у којој je ова реч, почиње се: „Аште ли имать агладькь расћли...“ Не бих рекао да je ова реч оваква због писарске погрешке. Кад се реч агладькь упореди са грчком речи τό άγλίδιον и τό άγλίδιον, види се да су сличне. Ове су грчке речи деминутиви од речи ή άγλις (ген. синг. άγλΓθ-ος), која има само множину у значењу „гл а в и ц а белога лук а“. Ову реч с овим значением има и Аристофан у Ach. 763, и Sphec. 680., а има je и данашњи грчки језик, али у значењу „чешањ белога лука 1 ' Деминутив τό άγλίδιον са множином τα άγλίδια у значењу „бели лук“ има у својем знаменитом речнику лексикограф Хесихије (6. века после Христа). Реч τό άγλίδιον има исто значење, које има и реч τό ύγλιθάριον (деминутив од άγλις, ή) и то у значегьу „г лав и чипа белога лука“. Лекар Орибасије (4. века после Христа) у 11, 257,3 помиње да je реч τό άγλιθάριον реч лекара Руфа (1. и 2. века после Христа). Нигде се не помиње да je ова реч лекара Галена (умро после 200 година после Христа). Према том се не може рећи да je лекарски запис, о којем се говори на 592. страни Новаковићевих примера, од Галена и пре ће бити, да je од којега другога лекара. Ако се реч агладькь упореди са хипокористиконом и деминутнвом нашим, например голуб а к (старослов. голжбькъ) и облачькъ и т. д., види се по облику да je и она деминутив и да je постала од грчкога деминутива τό άγλίθιον, при чем je грчко I дало ь, грчко θ дало д, а ьк je наставак за умањивање значења као и грчки наставак ιον. Тако je на пример од ό μιόθός постала реч м ь з д а „плата, награда“. Према овом и место агладькь треба да je а гл ь д ь к ъ, које je заменой полугласника ь испред д самогласником a доцније дало облик агладькь у значењу „главичица белога лука.“

140

Богословље