Богословље

Постање изложена у виду прича; Изласка, Левитска и Бројеви у виду зачона; дик, у књизи Поновљени Закони преовлађује реторика. Уз то оеде —онде имамо и песме, као: песма Ламчхова (Пост. IV, 23), песма Мојсијева (Изл. XV, 1 l9; Пон. Зак. XXXII), песма Мфије сестре Мојсијеве (Изл. XV, 21) и т. даље. Рздн лакшег схватања, следствено. Мојсије је био принуђен да Закон уствари историју религије у једног Бога (Јахве) а не специфичну историју јеврејског народа или свету у опште запише на поменута четири начина. Ово у толико пре што је он, без сваке сумње, боље него и један други Јеврејин познавао египатску културу и што потврђују ископине у Мисиру и Палестини, 1 ) а као посредник између Јахве и Израиља најбоље је могао описати давање Закона и Откривења у опште. Дошавши до овог закључка прелазимо на други део ове наше студије то јест на Крит и к у, њено историјско развиће и анализу.

II Критика А. Наставно-Деструктивна критика

1. ИСТОРИЈСКО РАЗВИЋЕ НЕГАТИВНО - ДЕСТРУКТИВНЕ Из предњег дела ове наше расправе видели смо да у старини не само нико од Јевреја није сумљао у аутентичност Петокњижија, него такође нико од Самарјана и Хришћана. (а доцније ни од Мухамеданаца) није сумњао у њогову аутентичност, сви сматрајући Мојсија за писца целог Закона Петокњижија. Тек, почетком X. века, јунејски иаучник R. Jischak посумњао је да су речи; „А ово су цареви који цароваше у земљи Едомској пре него се зацари цар над синовима Израиљским“ (Постање XXXVI, 31) написане руком Мојсијевом, већ од неке непознате руке у сасвим доцније доба, т. ј. доба царева Јудиних. Његовоа мишљењу у XII веку придружно се Aben Esra (f 1167), који је још и ова места: Постање XII, 73, XXII, 14; Поновљени закони I, I; 111, 11, и XXXIV, 5—12 огласио за послемојснјвска. Од Хрншћана први је посумњао у

*) Упореди: Н. Ј. Heyes Joseph in Aegypten: Biblische Zeitfragen. Heft Q. Munster 1911; u 9. Ebers, Aegyptische Studien (Stuttgart undLeipzig 1900), стр. 33—46.

182

Богословље