Богословље

штовање ханаанејских богова. О томе јасно говори и попуштање Соломоново својим многобројним женама. Свака је могла начинити жртвеник свога бога и служити му услед Соломонова двора у Јерусалиму (I. Цар„ 11, 1, 3. 8, Нејем. 23, 25—26.). Ако жена није ствар но личност равна мужу, онда идеални брак може бити само онај, где се јед а н мушкарац и јед н а жена везују да у заједничкој хармонији и слози проживе цео свој живот. Они су једно. Та слика идеалног брака лебди н пред очима писца Пост. 2, 18. 21. след., где је жена „друг раван човеку“ и где човек оставља све своје и прилепљује се својој жени и двоје постају једно. Највероватније је, да је у прво време моногамија била први облик људског брака. Већ неке животиње живе само у моногамиском браку на пр. лав, а учени је патер W. Schmidt доказао, да је први облик брака код примитивних народа моногамија. 1 ) Видели смо да се управо развојем културе жена деградује са степена друга човековог равног њему, на много нижи степен. На жену се гледа као напредмет. Разуме се, да се тим нарушава и идеално гледиште на брак. Место моногамијског брака превлађује многоженство полигамија. Ламех се спомиње као први који је узео две жене (Пост. 4, 19.). Иизањега је то обична појава. Скоро на сваком месту Библије говори сео људима са више жена. Па не само дапревлађује полигамија,. него се жена почиње све внше презирати. Жена се не сматра равном човеку, зато се више ценипријатељство са мушкарцима, које је, често, везано и сексуалним везама. О томе говори доста јасно поступак грађана Содоме и Гоморе, за које су то сасвим. нормалне ствари („и старо и младо, сав народ са свих крајева" скупља се око куће Лотове. Пост. 19,4), а исто тако и ђана Гаваје (Gib ec a) са Левитом, односно, нночом Левитовом Старац из Гаваје хоће да нм изведе, као и Лот, своју кћер и жену Левитову, само да им не преда човека. (Суд. 19, 22. след.) И цело се племе Венијаминово солидарише саГавајцилт (Суд-20, 12. след.) Давиду је Јонатан толико мио, да му је већа љубав његова од љубави женске (11. Самуил. 1,26.) To је схватање, у осталом, које је владало, може у целом предњем Оријенту, а дошло до особитог изражаја код

J ) W. Schmidt: Die Sfeilung der Pygmaenvolker in der Entwicklungsgeschichte der Menschen 1910. Исп. Богословље. 1927. стр. 82.

196

Богословље