Богословље

при том не само о свој својој деци него и о целом свету • Каквом љубављу према свима мора бити испуњен пастир, ово чедо Цркве, кога је она оденула благодаћу свештенства и тако приближила престолу Божјем, као свог присног пријатеља, као пријатеља Божјег; кога је удостојила и великим даровима и преимућствима, украсила славом и чашћу, као жениха црквеног, као слугу Цара-Христа, Бога-Спаситеља и као пастира душа! Како далеко од њега морају бити све страсти: прављење разлике међу људима према богаству и положају, самољубље, чулна телесна љубав, гордост, непријатељство, љубав за влашћу, лењост, меланхолија, роптање на Бога и друге страсти! Он мора да буде сав проникнут и испуњен љубављу према свима, и да има као на]главнију бригу само то да без греха стоји пред престолом Божјим и подиже своје руке зе све људе, спасавајући рано или позно поверене му душе, искупљене неоцењивом крвљу Христовом, А за ово ко је способан (2. кор. 2, 16)? Нека нам то да Сам Господ, по множини доброте своје; јер смо ми хладни, самољубиви, среброљубиви, готови на свађу и непријатељство, малодушни, незадовољни и лењи. Да би хришћанин могао живети правим хришћанским жнBoioAi, да се не би у њему сасвим угасио живот духа, потребна му је молитва, дол\аћа и заједничка, у храму. Посећивање богослужења у — усрдно, са вером и разумевањем исто је тако неопходно као што је неопходно доливати зејтина у кандило, да би оно горело. (А за омогућавање искрене и пламене молитве, као и за подржавање у себи хришћанског живота, вере, наде и љубави, потребно је уздржавање и пост. Ништа тако брзо не уништава дух вере као неуздржљивост, лакомство, презасићеност и расејани, лакомислени живот). Ја се гасим, умирем духовно, када не служим у храму целу недељу ; и поново оживљавам душом и срцем, када служим, принуђавајући себе не на формалну молитву, него на молитву стварну, духовну, искрену, пламену 1 ).

*) Убрзо после ове примедбе у дневнику, О. Јован почиње да служи св. литургију свакодневно, и тако поступа до краја живота. Тиме се, у неколико, и условљава његово напредовање у аскетском животу потпуно предавање молнтви, посту и уздржавању уколико црквени устав глела строго на припрему свештеникову за вршење св. литургије.

213

Јован Кронштатски

Богословље