Богословље

Исповест је крст, доиста крст! 0, каквим се дужником пред својом духовном децом осећа свештеник на исповести, дужкиком. који се не може одужити, који је крив пред небесном правдом и заслужује хиљаду огњева паклених! Видиш и осећаш да код таквог дубоког људског незнања, код таквог непознавања верских истина и својих грехова, код такве људске безосећајне окамењености, духовник мора силно, силно да се моли за њих и да учи даноноћно, рано и позно. 0, какво незнање ! He знају Тројицу, не знају ко је Христос, не знају зашто живе на земљи. А шта да кажем о гресима ? А међутим, ми иштемо богаћења, одмора, не волимо рад, раздражујемо се када се јави мало више посла; бринемо се о пространим становима, о богатим хаљинама! He предајмо се љубави према земаљском одмору, да не бисмо се пролењили и занемарили духовну своју службу, и на тај начин лишили се вечних блага и небесног одмора! Јер, какав одмор тамо rope може очекивати онај ко је у изобиљу окушао светски одмор овде на земљи ? Само ћеш тада достојно вршити тајну покајања, када не будеш користољубив него душељубив, када будеш трпељив a не раздражљив. О, како је потребна велика љубав према душама ближњих, да би их свештеник могао исповедати достојно, без журбе и љутње са стрпљењем! Свештеник исповедник мора непрестано памтити да радосш бнва на небу з а једног грешнпка који се каје. Како се дакле он мора старати да пробуди покајничка осећања код оних који се кају, који управо и незнају у чему да се покају! Свештеник мора да се опомиње још и тога како је Апостол даноноћно поучавао свакога од новопросвећених хришћана, поучавао са сузама (Д. Ап. 20, 31}. Мора да буде одбачена на страну ма каква корист у овом делу Божјем; награду треба оставити једином Богу-Душељупцу. Питај о гресима и поучавај са чврстином и искреношћу а не безвољно и са раздељеним срцем. Јака реч изазваће сигурно покајање; брзо ће разбити срце и изазвати сузу трову тости и срдачне скрушеносги...

216

Богословље