Богословље

на богословном факултету заведена је наука из онтологије и теодицеје (21). Аутор помнње; А, Кржана (1835—1888), ј. Штадлера, који је предавао филозофију од 1874 1882 и „написао у 6 свезака читаву скол. филозофију", А. Бауера (предавао од 1887 —1910) и, најзнатнијег мећу њима, С. Цимермана (22). Од г. 1918. постоји посебна катедра за филозофијско-теолошку пропедевтику, а професор је Dr. С. Цимерман (21). Са циљем да гаји богословску знаност и све помоћне струке, напосе филозофију, основана је г. 1923. „Хрватска Богословска Академија". Академијин је часопис „Богословска Смотра“, који је стао излазити већ г. 1910. (23). Академијино је издање и ова расправа. Ми смо покушали да изнесемо главније ствари нз ове значајне расправе, чија оригиналност и вредност свакако чини ризумљивим и оправданим што је наш чланак о њој много дужи и опшнрнпји него што обично бива у еЈшчним случајевима.

д-р

Борисав Лоренц

Оцене и прикази

Православнач Мбгсл. Трудп православнаго Богословекаго Института вл> Пар и ж t ВнпускЂ I 1928. стр. 233. 3. Прот. Булгаков: Екскурс. Учење о ипостаси и суштаству (ouaia) у ист.рчном и западном богословљу (стр. 70—88). (Свршетак) Овај екскурс служи као допуна претходног чланка и као потврда основне излазне тачке гледишта писца у решењу проблема о св. Тројици. Ово је у главном садржина екскурса. „Античка философија не познаје проблем личности као такве, фи лософски не примећује самознавајуће Ја“. Она зна за личност само у светлости противупостављања општег и конкретног, индивидуалног. „Суштаство и ипостас међу собом се нсто тако разликују као што се разликују опште и посебно". „Појам ипостаси је по преимућству физички; распростире се и на мртве предмете, има одношај не према самосазнајућем, и у овом смислу ипостасном, личном духу, него према објектима у којима се специјализира општи принцип. Под утицајем овакве тачке гледишта налази се источно богословље каподокијаца и Јована

229

Оцене и прикази

Богословље