Богословље
одношаја“ и посебно „одношаја порекла (relationes originis) <BO-88)“. 4. Проф. Н. Н. Глубоковски 1 : Бог Реч. Егзегетски ескиз „Пролога јовановог Јеванђеља (I, 1 Стр. 89-121. Овде писац објашњава текст јовановог Јеванђеља из I гл. ст. 1 примењени овде и богословље и филологија и паралеле нз других места Новог и Старог Завета. Тих 18 стихова сматрају се у овом егзегезису као пролог Јеванђеља Јовановог, као нека идејна целина, чији су делови узајамно везани. To је се и изразило у завршним, надахнутим и колоритним. речима овог чланка. Насупрот мишљењу других научника писац налази да пролог обухвата првих 18 стихова Јеванђеља и на тај начин план пролога се карактерише као историјско-логички: прво се осветл>ава досветски положај Логоса, затим стварање света и одношај према њему, старозаветна припрема за Нови Завет и у -закључку савршено откривење Бога у Христу оваплоћењем Јединородног Сина (89—90). Мисли пролога, јасно изложене или скривене, следеће су. Дело богооткривења вршено је Логосом. „У речи Лбуос разликују се лшоге разноврсне нијансе; ипак, све оне могу да буду сведене на два основна појма; разум и реч“. На тај начин, замишља се „да је Логос израз разума и неодељив од њега. А пошто је Бог вечнп разум, који се од вечности адекватно објективира у својој Речи, то је и Логос исто толико вечац као и сам Бог. Да би објективација била потпуна и савршена, Реч мора да буде рефлекс свога субјекта у свој његовој искључивој типичвости, и на тај начин да буде лице као и Бог; а уједно •са тим, као вечна слика Божја, она је такође Бог. Ова се својства Логоса и раскривају у I, 1 стиху. Посебно, qv-беше, за разлику од еуеуего-постаде (Job. I, 3, 14; VIII, 58), указује на Његову вечну, у сваком замишљеном моменту беспочетну егзистенцију; ev dpxq „у почетку“ (без члана tfj) указује на беспочетак по времену и по бивању. Прбс; tov oe6v „у
1 Н. Н. Глубоковски, бив. проф. Петроградске Духовне Академије, ■сада је професор на Богосл. Факултету у Софији и предаје Нови Завет. Лрофесор Глубоковски је иначе научник светскога гласа.
231
Оцене н прикази