Богословље

Наша повеља пружа доста јак доказ да je причање Цамблаково и Михаилово веродостојно, да je између год. 1339 и 1343 вероватно извршено прослављање моштију Дечанског, да се он од овог доба сматра за свецэ.

У вези с тим догађајем могли бисмо поставити и зидање Душанове задужбине. ИстиМихаило Константиновић прича како Душан, потиштен грижом савести, није зидао задужбину док се његов отац није прославио. И заиста, сад знамо да je први камен Душанове задужбине Св. Аранђела око Призрена био поставлен тек око 19 маја 1343, у дванајестој години Душанова краљевања. 1 )

Можемо предпоставити да заиста, док се млади крал, Душан мучио мукама савести, није се он исећао достојан да зида задужбину. Кад се зби неко чудо над моштима његова оця, осети као да га je Бог опростио.

„Видевши нову благодет на оцу своме светом краљу“ почео je Душан да мисли на задужбину, почео je раднадвелелепним манастиром око Призрена.-) Осећа да je опроштен, покајничке мисли не јављају се више у његовим повељама; напротив, од године 1343 почиьье Душан да мисли о царској титула 3 ) и после три године јавља се као поносни освајач и законодавац, као од Бога постављени „први цар и самодржац Срба и Грка“.

’) Душанова повеља 19 маја г. 1243, A. Соловјев, Од. Сном. 126 (per. Новаков иh, Зак. Сп. 412) упор, запнс на Хиландарскоы тетраеванђелију о основању задужбине „на помощь и на спасенше да му lecTb доуши и rtaoy leroßoy“ вероватно из исте год. 1343 [Љ. Сто) а нов иh, Записи!, бр. 89, са датумом 1347].

2 ] Први податак о томе да краљ Душан мисли после озбиљне болести на зидање задужбине у Јерусалиму, сачуван je из г. 1340. Item cum infirmitate fuerimus valida occupai!, ila quod medic! totaliter de nosfra convalescentia desperabant, Votum vovimus quod Jerosolimis ad honorem Salvatoris solempnem ecclesiam et monasterium construi faciemus, si nos ab huiusmodi infirmitatis voragine libetaret, пише Душан Млечићима и моли да му даду две галије за његову властелу коју he послати у Јерусалим са великом свотом новца. МлечиНи у одговору 8 јуна 1340 нису ни споменули ову тачку, и од тог пројекта није било ништа. Ljubić, Listine И, 76 —77.

3 ) Од год. 1343 почиње Душан да својој титули „кра.ъ свих Српских и Поморских зема.ъа“ додајв „и чьстникь Грьчскимь странамь“, a његови печати на повељама из г. 1343—1545 носе већ нареку титулу. Уп. наш чланак Печати на Душановим повељама, у Гласи и куСко ποκογ Науч и о г Друш т в а, II [1926], стр. 37.

294

Богословље