Богословље

стиру сему непоколеблгемо и неотемлемо, донде же имехе царство вечнохе, пришьдь разорить и упразднить всаку власть земльну и дрьжаву. Кто ли прежде того не ими страха Божиха прКдь собомь, отнети и отрьгнути и мало чьто от приложенихь мною Стефаномь кралемь сему всебожьствному монастиру, 1 ) гор-Ь тому чло(вК)ку, хако гдћвв и харость и огнь негасухци и всака мука, кон’ца неимущи, щедидЬ таковому од страшнаго и нелицемернаго судихе и мьстителха Хр(ис)та причтень сь распьныиими Христа и рекши: крь.. . 2 ).

(Крај повеље недостаје 3 ).

J ) Довде штампано у 3а к. Спо м. 599.

2 ) Требало би рекьшими: крьвь lero на нась итд.

З ј Док аренга, нарација и днспозицнја сасвнм одговарају стнлу Душанова доба, цела санкција (која у осталом није на своме месту) нзгледа као доцнија прерада препнсивача, јер има израза, иепознатнх аутентичном Душановим повељама. Уп. Ст. Станојевић, Студ и ј е, Глас 100, стр. 3L —45, и Глас 132, стр. 47.

ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ОДНОШАЈА АУСТРИЈСКО ЦРНОГОРСКИХ ЗА ВЛАДЕ МИТРОПОЛИТА ПЕТРА II. ПЕТРОВИЋА ПЬЕГОША.

Као што je познато, митрополит црногорски Петар Г Петровић Његош улфо je 18. откобра 1830. Сахрањен je био у цетињској манастирској цркви Рођења Пресвете Богородице Четврте године после његове смрти, његов наследник митропозит Петар 11., једнога дана одслужио je св. литургију с више свештеника, затим су отворили гроб Петра 1., и нашнвшн целокупно његово тело, пренели су га у ћивот, и поставили крај иконостаса. Ради његовог светог, богоугодног живота и многобројних добрих дела, по жељи народа, митрополит Петар 11. прогласио га je светитељем. Ускоро затим тропар и кондак светитељу Петру саставио je архимандрит цетињског манастираПетроније Лујановић, родом из Срелщ. 1 ) Касније службу му ј& написао митрополит српски Михаиле. Служба je са ликом и животописом светитељевим штампана била као засебна књига

') Српски Магазин Дубровник 1898., стр. 64.

298

Богословље