Богословље

Као учен човек, он je добро знао за вековне везе Црногораца и Бокеља. Он je морао знати и то да су многи Бокељи старином Црногорци, да je Бока спадала под јурисдикцију, црногорских митрополита, да je и сам митрополит Петар I. рукоположио многе свештенике из Боке, између осталих и игуман Макарија Грушића, 1 ) коме je упутство написано. Стога у самом почетку упутства еп. Пантелејмон спомиње наредбу далматинске владе, да свештенство у Боки види, да му je влада наредила. То произлази из саме аргументације, која je доста слаба, и на извесним местима може бити спорна, узевши у обзир, да je писац учени богослов и правник. 2 ) Али да je ово мучило душу Пантелејмонову, то се најбоље види из завршетка списа. Он препоручује, да се гьегово упутство саопшти народу „са свакимъ (гбазиран-Ьмъ й мЗдростш“, jep се бојао, да ће оно изазвати немир у народу. Ово што следи још je значајније. Плашио ce, да поједини свештеници, тумачећи његове разлоге народу, не буду сувише ревносни, те да се народ неби огрешио о светитељство Петрово „й не бы изяавило уничижеше й презрТше каково тогъ, што е кодъ народа сосЬдне Области у светомъпочитанш, за кое васъ й найстрожиемб атоворб подлажемо. Какав je en. Пантелејмон био као епархијски архијереј г описао je en. Dr. Никодим Милаш, y своме делу: Православна Далмација. En. Живковић, бранећи православље y Далмацији од гувернера Лишјенберга и његових помоћника, писао je представке у Беч, храбрио je своју паству, чак je и у Беч отишао да се жали пару на неправде. „У Бечу je Живковић провес около два мјесеца, радећи гдје je год могао у заштиту православие вјере у Далмацији“. 3 )

прота

Јован Липовац,

προφ.

’) Књига рукоположења епископије у Котору.

з) Биографија en. П. Ж. у Срб.-Далмат. Магазину за г. 1864., стр. 142. 145.

3 ) Е. Η. М.: Прав. Далмација, стр. 584.

302

Богословље