Богословље

стањем, религиозним стањем и другим разликамг. Од особитог je пак значаја та разлика узрасту. Свако доба има своје особености, и у духовном исто као у телесном саставу: има своје добре и рђаве наклоности, има нарочити интерес за поједине предмете, извесна специфична својства и т. д. Ако пастир хоће да природу своје пастве схвати психолошки и педагогики дэкле према само] природи гьихово], а не шаблонски онда он мора да се обазре на свако поједино доба старости. Само на та] начин ће он моћи са успехом да ради на јачању добрих стрша једног доба и на угушивању рђавих. Ово потпуно одговара начелу ко]е je сам Спаситељ поставго у параболи о верном и мудром слузи који даје деци и слугама храну на оброк (Мат. 24,45) и у слнци Доброг Пастира 1 ) који познаје своје овце и зове их по и мену (Job. 10,3). Ап Павле тако развија ту мисао у посланици Тимотију ; Старца не кара] него му говори као оцу; момчадима као браки; старицами као матер ам а; млад ам а као сестрама. (I Тим. 5,1-2). А загим, у пастирско] литератури св Отаца то улази као правило ; да пастирство мора бити, колико ]е год могуће, многострано и разноврсно, даби могло свакоме појединцг да послужи на његове духовна потребе, 2 ) да мор з бити онако као што нам га показује пракса апостола ског времена ко]у јасно видимо у говору Ап. Павла ефеским свештеницима: „О помигь ите се да три године, дан и ноћ, не престајах у чеки са сузама свакога од вас (Дела Ап. 20,31). Старагье Цркве о деци јесте прва дужност у њеној пастирско] служби; од тога управо зависи гьен цео пастирски рад. Не може Црква да буде равнодушна према томе да ли he лете добнти од почетна једну добру диспозицију, или he се запустити, просто због тога што je у духовном животу од пре тежног значаја та основа на којој се он подиже. Црква обезбеђује успех у руковођењу својих чланова, ако то руковођење

Ц Сама реч пастир (]евр. roe h) баш садржи у себй та] смисао; интересовање и старање о стаду не само као целини, век и појединце, (Јез. 34, 15 16; Job. 10, 3, 4, 11; Лука, 15, 4-7).

2 ) Св. Григ о р i й Богослов ъ, творешя, изд. Москва, 1899, I, 34. (Н.З. Ми ћемо дела св. Отаца цитирати према руском преводу ради тога ]ер су тако доступнија читаоцима).

304

Богословље