Богословље

а виде и његова духовна деца je ли он пастир или најемник, je ли он отац за своју децу или туђин, иште ли ту он нечега свог или оно што припада Исусу Христу“ 1 ). Али педагошко дејство и једне и друге тајне зависи од тога да буду објашњене. То je упрзво припрема за њих. Како се мало зна о дејству св, причешћа, о унутарњем сједињавању са Христом, о начину како да се очува то -јединство! Како се мало важности придаје тајни исповести уопште! A међутим, боља, погоднија прилика за пастирски рад не може се замислити: и да се пружи поука 2 ) ида се практично ради на вежбању у врлини. 3. Да поменемо овде и значај личности пастиреве у дечјем пастирству. Уопште, не може се говорити о васпитним путевима Цркве а да се изостави личност пастирева. У Православној Цркви то je, у ствари, прво срество у пастирском раду; сматра се да оно по своме дејству превазилазн сва остала. Сматра се да све зависи од духовног, нарочито моралног свойства пастирева. Впр. Митрополит Антоније говори како наши велики пастири, Св. ]. Златоуст, Св. Тихон Задонски, Стефан Пермски, па и сам Ап. Павле нису правили неки нарочити план, а међутим свуда ce je осећало јединство рада. Ово je се „условљавало јединством њиховог сталног духовног расположења у смислу пзтпунсг сливања њнхова живота са ученицнма“. 3 ) Вредност духовних својстава пастиревих тако je велика у нашој Цркви, да се често на њима и ограничује Црква кад говори о пастирским срествима. Јер, ако je пастир прожет љубављу према својој пастни и жалошћу и саосећањем према њеним духовним потребама, он ће лако наћи срества да помогне. „Љубав ће наћи речи којима треба поучити ближњега, пише Св. Тихон Задонски она he показати и срества и упутити разум и језик твој; a овај посао и не захтева лепнх речи већ једино напомињање“. 4 ) Разуме се, пастирство се мора снабдети и другим срествима, али се у Православној Цркви центар утиnaja закључује у силн љубавп и у светостн пастирске личности.

1) О. Ј. Кроншт из „Моя жизнь во ХристТ“. Бороло вљ е, 1929, 111, 215.

Ј ) Сама поука пред исповест не треба да буде у сувој, школској, форми. Главна je ствар ове поуке неговање осећања покајања.

3 ) С. С. Б., Писша кь пастырямъ, Москва, 1891, с. 20.

4 j Св. Тихонъ 3 а дон сκι й, Творешя, т. 11, 319.

316

Богослов.ъе