Богословље

велику одговорност свештеникову. 1 ) Ова чињеница je особито значајна y дечјем пастирству. Ми знамо врло добро да сав свој интерес за један предмет деца често везују за личност која тај предмет предаје. Уз то, ако je реч о примеру пастиреву, он овде још и више узбуђује нагон за подражавањем него код. одраслих. Дете не само прима у свои уображењу оно што види„ него одмах и покушава да по овоме пројави своје стваралаштво. 2 ) Често подражава оно и најмање детаље, нпр. спољашње покрете при молитви. Пример пастирев дакле детету je исто тако неопходан за живот као што му je неопходан тај пример да би се научило молитви. Ради овога Св. Григорије Богослов предупређује пастире речима: „Треба се сам очистити, па онда друге чисгитгц постати светлошћу, па онда просвећивати; приближити се Богу, па онда приводи™ друге“. 3 ) Ате речи налазе одјека у цело) нашој познијој аскетској и пастирској књижевности. „Треба у души твојој пише Св. Тихон Задонски да се огледа цело Јеванђеље, као у огледалу, и да буде у њој исписан свети живот Христов“ 4 ).

111

Међу теже проблеме у дечјем пастирству спада старање Цркве о ваншколској деци, о деци која после основне школе оду на занат или у службу. У ово доба дете се одједном, место одмах после школе, отргне испод родитељског старања; ранији аугоритети породица и школа престају да важе, и дете се наједанпут нађе остављено готово само себи, притом још потпуно недорасло. Ако je својим позивом одвојено од куће, онда ништа нема што

3 ) „Греси обичних људи служе на погибао само онима који греше, а порочност познатог човека доноси општу штету свкма“ (С в, Јован Златоуст, в. срп. превод Шест к шига освештенству и тумачење од г. прот. Ј. Вучковића, Н. Сад, 1894, 66 и сл.)

2 ) „Деца прво имитирају, па онда расуђују“ (Ј. Keating е, The priest, his character and Work, London, 1903, 261.)

3 ) Св. Григ. Бог ослов ъ, творешя, т. I, 48,

4 ) Св. Тихонъ Задонскгй, творешя, Москва, 1837, т. X, 169—170.

318

Богословље