Богословље

се упознавао ca Земљом (дрво „сазнања“), Христовом жртвом на Голготи дала je човјеку помоћ, која га може довести до поновног замјећивања и свјеснијег живота у надчулном свијету (дрво „живота“), а да при том не изгуби она сазнатьа, која je стекао на Земљи. Тек то ново знање о небесном (духовном) свијету и те нове претворбе човјека и Земље, које воде према вишем и савршенијем животу, у царству духа, не могу се испунити без добре воље и слободне тежње човјекове за вишилт развојем. И њега није могуће стећи у једном људском животу (тако савршен био je само Христ, но он je био Бог), него у непрестаном понављању живота људског духа на Земљи у све савршенијем тијелу. Сазнање о понављању људског живота води и до разумјевања судбине човјекове и моралне одговорности за земаљска дјела; јер оно што човјек слобэдно чини у једном животу изравнат he се неминовно и праведно казной или нзградом у другим земаљским животима; a човјеку he остати сазнање, способности, снаге савршенијег живота“ (стр. 7 и д.). Даље се вели да je „Земља човјек у великом, a човјек Земља у малом (лахрокосмос као слика микрокосмоса)“, „Човјек je Земљу, какву je видимо, (као пуж кућицу) помало излучио из себе. У будућности он he je морати опет претворите у нешто духовно, и тако провести оно што хришћанство назива „ускрснуће тијела“. Уз ускрснуће човјековог тијела морати he помало ускрснути и Земљино“ (8). По Соловјову, вели се у примедби, „ускрснути не значи одвојити дух од тијела... него и тијело оживити и продуховити“. „Природна царства ће опет ући у човјека, постати сједињена с продуховљеном Земљом. Један дио људи поћи he наравно за злом, неће се хтјети даље развијати,... него he бити излучен као неспособан за све бржи развој којим he поћи добри“. Даље сазнајемо да су „и Земља и човјечанство излучени на крају крајева -из крила божанства, да je коначно и све добро и све зло излучено једном у почетку почетна из крила божанства на посве живи и реални начин“. Онај који „xohe да сазна нешто о тајнама свијета... мора тражити иза тијела човјековог и Земљиног више разних невидљивих тјелеса“ (9). Излажући затим Штајнероцо учење о физичком, астралном и енергичном телу, као и о човековом духу, његовом Ja, преводилац вели: „У човјековом „ja“ живи дакле у клици већ неки

331

Оцене и прикази