Богословље
24). „Проматрамо ли и појединости, видимо да су и оне божанске природе. У свим појединостима се зрцзли та природа баш тако како би се у шупљој кугли зрцалило средиште. Тако и она] ко гледа на свијет у смислу тајног испитивања 3 ), у сваком човјеку види зрцаљење Бога“. „Под именом онда човјек замиш.ъа поједино биће, по имену се онда један од другога ризликују поједнни чланови те велике разноликости. Оно je трећи од три највнша људска принципа који истјечу из божанскога, а слагало би се с оним што je названо манас или духовни „ja“. „Једна je прастара наука која каже да се из имена, краљевства и в о љ е састоји онај члан божанства који се као дио вјечнога улио у .ъудску природу“ (25). „Како смо проматрали три виша члана људске природе као дијелове божанства, такоможемо гледатн на четири дијела ниже људске природе као на дијелове божанске природе“ (26). „Људи се разумију услијед заједничких својстава ет ер и ч к о г ти ј е л а. Но оно, чиме ce људи истину над заједничка својства... то je усидрено y астралном тијелу. У астралном тијелу je дакле више нндивидуално, лично“. „Одувијек су ce посвуда y тајној знаности означавале погрјешке против заједнице, које потичу из погрјешног етеричког тијела, као дуг“ (28). „Поријекло дуга ваља дакле тражити у погрјешним својствима етеричког тијела. A погрјешљивост астралног тијела назива ce напаст (искушење)“ (стр. 29). „Ријеч зло ннкад ce y тајној науцн не употребљева ни зашто друго него за неку погрјешку људског „ja“. Зло je та погрјешка нашег „ja“, дуг je погрјешка коју почиња е т е р ичк о тиј ел о у социјалном животу, у заједннчком животу с људима Искушење je оно што може да стигне астрално тијело у његовој индивидуалној погрјешљивости." „У човјеку појединцу живи једна божанска кап, и развијајућн се према божанскоме човјек изражава своју најдубљу, најунутарњију природу. Кад он ту најдубљу н најунутарњију природу изрази претворит he у постепеном развоју своје властито биће у оно што ce y кршћанству назива „Оцем“ (30). „Етеричко или животно тијело мора тако живјети да се изједначи дуг који je у човјеку. Астрлано тијсло не смије подлећи у искушењу, a тијело „ja“ не смије подлећи злу. Са своја три виша члана, именом, краљевством и вољом, мора човјек
') т. ј, антропозофског учеља.
334
Богослов.ъе