Богословље

το мишљење завладало код секте Јесеја, који су женидбу сасвим одбацивали (Schürer Emil,-Geschichte des jüdischen Volkes im Zeitalter Jesu Christi 11. Bd. Leipzig 1898. стр. 568.; Philo 11. 633. Josephus Bellum Judaicum 11. 2, Antiquitates XVIII. 1,5. Plinius. Historia Naturalis V. 17,). И Јосиф Флавије изражава своје мишљење, које je, сигурно, мишљење онога времена, да су жене и деца преслаба a да ce могу поучавати разумним речима (Antiquitates 111, 1,5.) Да ce мисли, да жене немају мудрости показује ce и y узречици: жене ce улепшавају и девојке ce облаче y шарене хаљине. Ако то чине људи, немају нити знања нити мудрости (Авес. Енох 98,2.). Жене, деца и робови ослобођени су од многих религиозних прописа и молигава (Berahoth 3,3,). He морају изговарати Sema („чуј Израиљу), не морају метати ремене за молитву (tefilin), нити говорити молитву иза јела (Berahoth, 7,2 ). Шта више, проклиње ce човек код којега молитву после јела говори жена или деца (Berahoth 20 b.). Видели смо каки су послови жена. РВезино ce знање мало цени. R. Jose b Johanan из Јерусалима, ирепоручује: „Не говори много са једном женом. Ово ce рекло за властиту жену, a колико више важи то за жену другога“. Остали су научници то разјаснили још опширније: „човек који много говори са женом, прибавља си зло, запушга речи закока и на коицу наслеђује геену (пакао)“. (Aboth 1,5. исп. Ketuboth 1,8.). Прави научник (rabbi) не разговара на улици ни са својом женом, кћерком или сестром, јер незна своко да су му оне толико сродне (Berah 43,5.). Жена ce већ, мање више, смахра као ствар. Макавејац Антигон обећаје 500 јеврејки Парћанима, ако му помогну (Antiqu. 14,13.. 3. Bell. I. 13,1.). One ce ни не спомињу, када ce говори о домаћима. Само ce спомињу мушкарци (исп. на пр. Мат. 14,32. 15,38,). Зато и човек, којему je жена трудна, треба да моли „да буде дечак“ ( Berahoth 9,3. исп. и Berah. 31 b, Baba Mesia 84 b где ce псмало и драстично приказује вредност дечакова).. Сличних паралела има y старом свету врло много (Leipoldt. о. с. 118 пр. 57.). До удаје, ипак, девојка je имала прилично велику слободу. У Палестини je био обичај да ce y становгте дане састају девојке и младићи, на игру (Евр. Знциклопедlч VII, 547.) У својим ' песмама позивају девојке младиће да си одаберу жене (Taanit 26 в.). Иза удаје жена je морала покривати главу

37

Брак и социјални положај жене код Јевреја