Богословље
престонице, y граду су ce ипак раширили ужас и.пометњз, које сликовито приказује y својим проповедима патр. Фотије* У часовима свеопштег очаја патријарх je храбрио народ и призивао га к молитви и кајању. „Имало ce онда шта видети“ приповедао je он после опсаде „гиздави су ce снизили, сладокусци су постили, шалџијама и коцкарима сузе су потоцима текле низ лице; лихвари, који су сакупљали новац, делили су га сиромасима; бездушник je постао милостив; пијанац ce зарицао, да неће пити читавог живота; распуштењак ce својевољно заветовао на чедност, и уопште je сваки свим силама показивао, да ће служити узором честитости, и обећао y будуће вршити све завете искрено и непоколебиво“. Међутим опсада ce отегла, непријатељски je насип непрестано растао, и начокон, y скрајњој невољи, одлучили су Византинци потражити помоћи Мајке Божје. Патријарх je узео хаљину Богородице из Влахернске цркве, па ју je y пратњи народа с молитвеним певањел* пронео дуж бедема око града. Након тога Руси су напустшга опсаду, те су ce на својим лађама вратили кући. Описан догађај није сасвим јасан y свим детаљима. Није например тачан број руских лађа: византијски извори наводе 200 лађа, док млетачка хроника 369. Можемо према томе рачунати, да je рука војска бројила од 8000 до 18 000 људи. He слажу ce извори y питању о чуду: сувременик догађаја патр. Фотије каже, да ce хаљина Богородице носила око града, док по Амартолову настављачу она je била умочена y море. Научењаци верују првом сведочанству, a за друго мисле, да je оно пренесено на догађај 860 е године из сличне приче о опседању Цариграда од стране Авара 62б-е године, кад je заиста била спуштена y Златни Рог хал Гина Мајке Божје. Разилазе ce извори y погледу цареве улоге y догађају, На темељу Фотијева излагања неки научењаци држе, да je цар био отсутан за цело време опсаде, и да je лшжда баш његов повратак присилио Русе на узмицање, док други верују Амартолу, који каже, да ce y доба опсаде Михаило с великом муком пробио y престоницу. Нису извори сложни ни y питању успеха руске навале. Кимонова хроника каже, да су Руси били поражени и да су побегли кући. Амарголов настављач и извори, који га понављају, тврде, да je. бура уништила руско бродовље, и то тако, да ce само мали број нападача спасао смрти. Фотије вели, да су Русн самн напустили опсаду. Млетачка хроника
58
Богословље