Богословље

Ламбин, Забелин, Успенски, Ламански, Барац, Грушевски, Приселков, Пархоменко покушали су то доказати на више начина. 1 ) Митроп. Филарет например доказивао je хоишћанску веру Асколда и Дира следећим разлозима; 1) На гробу Асколдову, по речима летописа, некакав je Олма саградио цркву. 2) Гроб Дира исто се тако налазио „за святою Ориною“, т.ј. у близини цркве. 3) Арапски писац из полов. X века Масуди вели' да „од Саклаба једни су хришћани, други погани... од свих саклабских царева најјачи je Дир“ 2 ) Малишевски je налазио доказ за хришћанство Асколдово у обиљу података, који су се о њему сачували у Кијеву. 3 ) Ламбин je мислио, да je у Кијеву у Асколдово доба постојала цела хришћанска колонија, те да je легописно казивагье, према коме je новгородски кнез Олег погубио Асколда и Кијев, било основано на службеном извештају, који je послала византијској влади духовна, a уједно и политичка мисија у Кијеву. Прение тога извештаја чувао се у Кијеву, и Нестор га je уврстио у летопис 4 ). Већина ових научењака мисли ипак, да за овај мах хришћанска вера није још била ухватила у Русији чврстог корена. Приселков на пример мисли, да прво покрштење није имало успеха због некултурности становништва и због опозије незнабожаца, који су се бојали, да не би хришћанска вера ојачала власт кнеза. 5 ) Овим разлогом тумачи Ламански и ћутање летописа о покрштењу Асколдових Руса. Прве су се летописне белешке састављале у Кијеву за поганских кнезова Олега и Игора, и зато се гьихов аутор, да не раздражи Нормане, уздржавао од изјављивања сиптатија према погубл>еном кнезу-хришћанину и према уведеној од њега хришћанској вери. 11 ). Нису то особито јаки аргументи. Летописац сам каже, да je Олма саградио цркву на Асколдову гробу не ради тога, што je Асколд био хришћанин, него зато, што се Асколдов гроб налазио у његовом дворишту. Сем тога познато je, да су се хришћанске цркве градили највише на месту старих поган-

') Види: Полонская. (Журн. Мйнист. Нар. Проев. 1917, IX.)

3) Митр. Фнларетъ. Исторlя церкви !, § 2.

3 ) МалышевскШ Отношенlе Руси къ церкви католической. (Труды Киевской Духовной Академт. 1863, I, стр. 129.

*) Ламбинъ (Журн. Мин. Нар. Проев. 1874. VI. 242—243.

■') Приселковъ (ИсвЪсДя отдl;л. рус. яз. и словесн. Академт Наукъ XIX. кн. 1. стр. 336.).

G ) ЛаманскШ (Журн. Мин. Нар. Проев. 1903, VI, стр. 380 sq,

126

Богословље