Богословље

2) ό Χοτξήρων (6 Χοτϊ,ίρων у белешци) епископ кримских „Хотзира“, то јест Хазара становао je, како се види из белешке, „близу Фула и Харасиу, што значи црна вода“. Харасиу то je мала река Карасу, чије име турски исто тако значи „црна вода“. На њој сада лежи град Карасу-базар. Фуле (познате су нама и из других извора) сада се обично истоветују с Чуфут-Кале. Taj je град познат и у доцније доба као седиште Хазарског епископа, који се, дакле, налазио у неточном делу Крима, на североистоку од Кримских гора. 3) ό ΆΡτηλ као што показује грчко објашњење то je Итил хазарска престоница код утока Волге у Каспијско море. 4) ό Χουάλης према домишљању Кулаковског, уз кога пристаје Васиљев je град на северозападној обали „Хвалиског“ (Каспијског) мора, у области племена Хвалиса. 5) ό Όνογούρων облает племена Оногура на источној обали Азовског мора. 6) ό 'Ρετέχ Васиљев, по мојем мишљењу с потпуним правом, чита као Τερεγ и доводи у везу с реком Терек (која са запада притиче Каспијском мору) и са селом Тарку, које те спомиње у арапско-казарским ратовима VIII столећа као ■село на западној обали Каспијског мора. 7) ό θύννων по Кулаковском облает номадских „Хуна“ на Керченском полуострву; по Васильеву можда Црни Бугари, или Маџари на северу од Азовског мора. 8) ό Τυμάταρχα τά Ματάρχα, τά Μάτραχα, Матраха Тмуторокањ главно средиште Таманског полуострва. 1 ) Дајући наведене податке, примећује Кулаковски, да они садрже у себи много загонетног, и да градиво, које je он искористио за разјашњење извора, још није ни близу довољно. У моју задаћу не спада тумачење тих замршених, али врло занимљивих података о готској митрополији на хазарској територији и VIII веку, и ja их салю због тога укратко наводим, што би они могли користити за решење питања о Тлгутараканској епископији. Ако je заиста на крају VIII столећа постојала у Матрахи епископија јасно je, да није на истом месту била створена епископија сто година доцније, те према томе

’) Кулаковскlй ibid 182-202; Бертье-Делагард. Известия Таврической Ученой Архивной Комиссии 1920, стр. 66-127; Васильев, Готы в Крыму. Известия Академии Истории Материальной Култури V, 210-216.

133

Питање о првом покрштењу Руса