Богословље

географске области Готије, а не даје никакво наговештаја о постојању у његово доба велике готске епархије на хазарско] територији 1 ). Свакако, нема ни једног другог извора, који би потврдио постојање у VIII веку Хунског, Оногурског, Хвалиског, Итилског или фулског епископа, а без тога немамо никаквог права веровати ни у постојање епископије Матрахе у то време. Држим, дакле, да белешка Де Боорове нотиције сведочи само о покушају византијског двора да приведе Хазарију у хришћанску веру у доба борбе с муслиманима и жидовима за превласт. Покушај није успео, и све епископије хазарске епархије остале су само на папиру. Није немогуће, да je за коју од тих епископија био посвећен и епископ, али то би био само титуларни епископ, који je боравио у Цариграду и, сигурно никад није видно своје стадо 2 ). Наведени разлози поричу могућност постојања епископије Матрахе у VIII столећу и враћају нас хипотези Голубинског, који je мислио, да je та епископија била створена после руске навале на Цариград 860-е године.

X. У потврду наведене хипотезе Голубинскога можемо истаћи још једну белешку, а то je сведочанство Порфирогенита, да je Русима био послан архиепископ. Занимљиво je успоредити ову вест са следећим подацима. У најстаријем каталогу епископских катедара из краја VII пометка VIII столећа (т.зв. Нотиција VII) наведене су четири автокефалне архиепископије на североисточној обали Црног мора: Херсон (близу садањег Севастопола) и Босфор (на Керченском мореузу) у Криму, затим Никопсис (славни гряд области Зихије, близу ушћа реке Кубање) све три архиепископије Зихијске епархије „и Севастопољ (близу Сухума) на кавкаској обали у авасгијској епархији 3 ).

0 ВасильевскН!. Житје Јоанна Готскаго. Журн. Мин. Нар. Проев. 1878, I.

2 ) Види мој чланак Επαρχία Г οτίΚας въ Хазарш въ VIII stieb“ (Труды IV СъЬзда русских Академическихъ организац!й за границей, часть I БЬлградъ, 1929.)

3 ) Parthey, Hieroclis Synecdemus et Notitiae graecae episcooatuum. 1866, p. 153.

137

Питање о првом покрштењу Руса

Богословље