Богословље

Задатак je аутора „иследити богословље Теодора Мопс., који je био најбољи представник Антиохијске школе, и проценити, какву вредност оно може данас имати за нас“. Прва половина овога задатка, после података о животу и списима Теодора (гл. I стр. 1 —l2), обухвата главе 2—5 (стр. 13—66), друга половина остале 2 главе (стр. 67 —111). Пошто je у предговору (стр. V— Vil) окарактерисао школу антиохијску и и александријску по њиховој међусобној разлици, аутор не крије, да даје преимућство школи антиохијској, која се боље слаже са модерном науком и психологијом, али ипак признаје, да су обе школе биле потребне „за очување верске равнотеже“. У свом мишљењу о њиховом богословљу он се слаже са мишљењем римокатоличког богослова Ј. Mähe, да су „христологије

и. Junilius (1880), Н. В. S wet е Edition of Comment, on the Epistles of S. Paul (1880, 1882), и чл. у Diction, of christl. Biogr. v. (V (1887), J. H. S t a n-1e у у Encyklop. of Relig. a. Ethics. V. I (1908), J. F. Bethune-Baker Introd. to the Early History of. Christ. Doctrine (1903) и Nestorius and his Teaching, Bardenhewer Geschichte d. altchristi. Liter., B. J. Kidd Hist, of the Church ill (1922), Tix e r ο n Hist, des Dogmes 111 и Вar 1 1 e f a. Carlyre Christianity in History) да наведем још и ове монографије и чланке о Теодору и антиохијској школи: М ûnter De Schola Antioch. [lBll J. Si effert Theod. Mops. Vet. test, interpr. [1827], L. Allatii Diatriba de Theodoris, N. С. H. Water Specimen observ. de Theod. Antioch, episc. Mops. XII prophet, minor, interpr. [1837] J. Jacobi y Deutsche Zeitschr. für christl. Wiss. [1854], F. J. A. Hort y Journ. of das. a. sacr. Philol. IV [1859], K. Hornung Schol. Antioch, de script, interpr. [1864], H. Kihn Die Bedeutung d. Antioch, , Schule auf d. exeget. Gebiete [1866], Hergen röther Die Antioch. Schule [1866], J. A. Specht Der exegetische Standpunkt d. Theod. v. Mops. u. Theodorets v. Kyros in d. Ausleg. messian. Weisagungen [1871), Bickel Conspect. rei Syror. Liter. [lB7l], члан. Theodore a. modern Thought у Christ. Quart. Review (1875), H. Kihn lieber θεωρία u. ’αλληγορία nach d. verlor, hermen. Schriften d. Antioch, у Tübing. theol. Quarlalschr. 1880, А. П. Д о 6 p о к л о н ск i й Сочин. Факунда еписк. Гермган. въ защиту трехъ главъ (1880) и члан. Христолог. учете веодора Мопс, у Чтен. Общ. любит, дух. проев, 1880, Н. Kihn Antioch. Schule у Wetzer u. Welte Kirchenlex. I (1882) u Theod. Mops. ibid. XI (1899), и стог Die ältesten christl. Schulen, H. H. Глубок о в с к Ей ©еодоритъ еп. Кирсюй (1890), 11. В. Г урЬевъ веодоръ Мопс. (18S0), H. S. Nash The exeges. of the School, of Anttich, у Journ. of bibl. Liter. II [1892], E. v. D о b s c h u tz члан. y Americ. Journ. of Theol. [lB9B], члан. у Правосл. богосл. энциклоп. I, 1900 о школи антиох., Fr. Loo ff s Theod. v. Mops, у Hauck Realencykl. f. prot. Theol. XIX [1907], Дьяк оно въ Типы высшихъ богословских школъ въ 111 — IV вв. у Лрнст. Чтен. [1913], Vacca ri La theoria nella schola eseget. di Antioch. [1920].

145

Одене и прнкази