Богословље

дао у више издања и целу систему Моралног Богословља. Издања горње три најновије свеске, које ово приликом приказујемо, врло су мало ошиирније од ранијих издања (све три свеске ако имају нетто преко шездесет страна више него у ранијим издањима). Mausbach je, осим тога, местимице у овим издањима навео новију и пхтпунију литературу. Све три свеске израдио je писац, по нашшени у предговору првог издања, у духу учења бл. Августина и Томе Аквинског. Нека питања обрадио je ппсац без нарочите потребе врло опширно, н. пр. о реституции (накнади, Ш. св. стр. 189. —224.), а нека опет врло кратко, н. пр. о кремацији (спаљивању мртваца, 111. св. стр. 45.). Литературу писац не наводи на обичнији начин на свакој страни испод текста, него при крају сваког одељка. Цело иначе гра-диво писац излаже кратко, језгровито и темељно, а и са лаким и лепим стилом. Нарочито пада у очи, да писац, као апологета и моралиста, врло опширно и темељно излаже о вери (11. св. стр. 9.—64.). Исто je тако J. Mausbach врло згодно изложио и о морално-философским системима и њиховим неоснованостима и заблудама (!. св. стр. 38.—48.). Са незнатијим разликама или одступањима, која се не типу суштине предмета, J. Mausbach распоређује градиво Моралног Богословља готово исто онако као и О. Schilling у раније приказано] системи. (Богословље, год. V. св. 1. 1930.). Из тог разлога ми нећемо ни износите садржај свезака J. Mausbach-a, но зато ћемо проговорите о запаженихч недостатцима и конфесионалним разликама између моралног учета римокат. и православие цркве, које разлике наши читаоци треба да имају у виду, који се буду служили напред цитираном моралном системом J. Mausbach-a. Као и споменута система О. Schilling-a, тако и ова система J. Mausbach-a има покрај позитивних и своје негативне стране управо недостатке, а ти су следећи: Прва свеска: На стр. 15.—16. и 2р. литература je излшена врло кратко. На стр. 20. —21. писац мало одступа од обичније поделе градива Моралног Богословља. На стр. 45. (у вези са стр. 97.) могло би се рећи више о Дарвииовој теорији и дарвинистичкохМ моралу. На стр. 68. писац je требао боље изложите особине старозаветног и новозаветное морала, а нарочито истаћи са потребним образложењем, да je морал Новог Завета дат свима људима, вечно, за сва времена. Одељак: Људски закон (стр. 68.-92.) изложен je развучено. На стр. 82. могло се више рећи

159

Опене и прикази