Богословље

Внезапу усну нам пастиреначалник Стефан, желчнаја трјасавица в четверток почти пароксисмије пресјече земнујужизн јего две 31. Јулија о трећем часје по полудњу. По слабому умствованију мојему, бољезн jero не бившеј, опасно] пренебрежен он от врача своего. Правда јако православнаја церков наша всја достојна всјакаго сожаленија, не толко что лишиласја своего je] Первосвјашченика, колко чтоон пјатнеглиљег правленија своего ни во что их благое и памјати достојное утратил. Ничим оши баете] а високопреосв]ашченство ваше, јегда. рекосте, что он ничего великаго и уваженија особливо достојнаго во времени апостолскија пастви свое]а здјелал би. Не мњу, ]ако остроумију и проницателству вашему убјежати могло, јако он сушч ]ешче Епископ бачки, в сует]е и празнословии вр]ем]а и им]ение свое тратил. На престол Архиепископски возведен ничим лучше пачеже стропотњее и соблазнительнее житие свое указивал. Безмјерени раскош и расточение не точију своего јему присто]ашчаго, но и народњаго имјенија, ]авни блуд и соблазн, симонија, кичение, гордое и деспотическое над подчињеними господствование, неправедное достоинств и ухљеблении церковних разда]ание Братии своих. Епископов оклеветание и умаление била сво]ства усопшаго Арх. и Митрополита нашего. Прошчајте љубезње]ши Брате сим горким и грозним изражениием, ]а во истину стижус]а таксва]а употребљати; обаче Ви желали о цјелом житии сего от нас преставившагосја мужа мно]у ув]едомлени бити и мњу, что истинаја о нем вједјети хот]ест]е, ]аже Вам ]ако Архиереју Бога вишњаго по чистому и безпристрастному свједјенију моему, но не точију моему, но обшченародњему сказати за должност моју держу. Једино точију прошу что бисте во умаление соблазни сие ]ако духовнују испов]ед моју им]ели и взирали. Ниње прехожду на описание погреба, о бољезии бо и смерти во кратцје, гор]е сказах. Бездиханое т]ело лежаше 50 јакоже очевидци сказу]ут часов несјекомо. Между т]ем врач усобшаго (др. Константин Пе]чић) н емогиј внезапнују смерт поњати отров подозрјеваше, и того ради командујушчему во Петроварадиње Генералу јавити поспјешил, что јему мнитсја, ja коАрхиепископ отровом живот погубил бје. На таковое доношение потребно било тјело усобшаго судјејски рјезати; обаче доношение врача обр]елос]а ложно. Пос.ъе-

196

Богослов.ъе