Богословље

намером, да му и то као и друго излагање буде „учено“. Међутим, ни ово се излагање не слаже са излагањем тог питања,. како га излажу опште познати руски моралисти. На стр. 35. г. Марјановић вели: „Но Христос за међусобне односе људи: није изабрао принцип правде, већ много узвишенији идеал“, па онда недословно цитира Мат. 5, 29—47. (треба Мат. 5,39 —47)_ Из предњих речи г. Марјановића, лако се да закључити, да Исус Христос није узео у обзир важност правде и праведности, а то je погрешно. Међутим г. Марјановић je и овде требао нагласити, да Исус Христос није истакао само важност правде и праведности, него још више истакао међусобну љубав и праштање. Не знам за разлог, зашто г. Марјановић при крају Зs.стране није штогод рекао о вечном блаженству и поновном сједињ л њу с Богом после смрти, као највишем моралном идеалу и крајњем моралном циљу по хришћанском моралу већ и зато, што књига г. Марјановића носи наслов ; Хришћанска Етика. Што се пак тиче хришћанског основног моралног начела, ради боље оријентације, упућујем г. Марјановића на свој краћи чланак по овом питању, који je оштампан y „Богословљу“, Београд 1927. год., св. i, стр. 13. —18. У вези са не сасвим тачним излагањем при крају 36. стр. ja ћу запитати г, Марјановића : Зар није много идеалнији живот хришћана у прва три четири века хоишћанске ере (векови хришћанско-моралног херојства), него живот данашњег друштва ? С обзиром на чињеницу, да je врлина по својој суштини једна, али да се јавља у разним облицима, и то с обзиром на однос врлине према природном и натприродном поретку, ja бих на стр. 37. ставио наслов „врлина“, а не „врлине“, па би онда под тим насловом говорио опште о врлини и о разним врстама врлине, као: 1.) Врлине стечене и 2.) Врлине Богом дароване, па онда: 3.) Врлине моралне (мудрост,. умерекост, храброст и праведност) и 4.) Богословске или Хришћанске врлине (вера, нада и љубав) итд. Разуме се не упуштајући се у детаљније излагање тих врста врлина, нарочито богословских, како то чини г. Марјановић, пошго je то задатак посебног дела Хришћанске Етике, који г. Марјановић, ни je обрадио. Излагайте на стр. 38. и 39. je конфузно. Исто je тако и излагање о вери, нади и љубави (стр. 40 —42.) неспретно и конфузно, без довољно навода и потврде из Св. Писма. Конфузно je и излагање наслова: Философске и богословске врлине, a одељак (стр. 43—46.) je понављање ранијег. Све дефиниције

247

Оцене и прикази