Богословље
14 Низана у вече, морало се јести бесквасне хлебове (massot), SS А ти хлебови могли су бити начињени само од брашна старе жетве, дакле се тобожњи празник првина нове жетве славио са брашном старе, а то би било апсурдно. Због тога се не може прихватити мишљење да je „massot" празник нове жетве. SS Тиме отпада и тврђење да су бесквасни хлебови прављени у журби жетве, да се што пре добије Божји благослов за нову жетву. Та журба или то немање времена можда би било и разумљиво или прихватљиво за први дан жетве, али се не може разумети да та журба траје кроз осам дана. Jep се бесквасни хлебови имају ]ести осам дана. Благослов Божји могао се примите први дан и то би било доста, а кроз осталих осам дана било je врло много времена за кишњење теста, јер није било жетвене журбе, пошто се благослов већ примио. Разуме се, да je сваки појединац настојао да учествује у празнику, но то ни е могло бити због тога, што сваки није могао принети сноп, пошто се ~'omer“ приносио за све. Једење бесквасних х ебова морало je имати друго значење. Свакако због наведених тешкоћа тврди и Benzinger (Archäologie 383) да ништа не показу]е да се код празника бесквасних хлебова ради о посвети нове жетве. А да je и пасха засебни празник пастира, како xohe наведени научници, не би се одређивало једење бесквасних хлебова на само пасхално вече, него би се једноставно одредило за 16 Низан, када се приносио први сноп нове жетве. Не може се закључивати из тога што се за пасху морало клати јагње да се ту ради о празнику пастира. Јагње или jape биле су најобичније жртвене животгње (Лев. 9,3. 22,27. Изл. 22,29). Не може се прихватите ни мишљење Benzinger-ово да je пасха празник у част м< сеца (Mondfest), jep он то ничим другим не доказује, до чињеницом, да се пасхална жртва имала клати на вече, када сунце зађе. Јгврејски израз „ben hacarbaim“ „између вечери“ не мора означавати време иза заласка сунчевог. А и када би се узело да заиста означава, тиме би се могло само констатерати, да je пасха вечерња или ноћна жртва. Но ноћ не припаза само месецу, него по народном веровању и многим другим чистим или нечистим силама. А пасхална се ноћ управо и називч „el šemurim“ ноћ бдчъа т. ј. да je то „ноћ опасности за човекз и животињу“ како вели и Benzinger.
273
Пасха